Подунавка Београд

10

21. §. Момци, кои се иа стражу одреде, и ако бм патрола затекла тилбока да е заспо, шилбок(у) шибе крозЂ 300 момака 3 пута, а каплар(у) нбин(омђ ;>, коие међу нвима, пооОштапа у 2 готра, а прочимЂ по 25. Ако би патрола затанла и прочуло се и осведочнло, то исто патрола да трпи и они. 22. §. Кои бм се старешина усу,уо, или капетан -б, или капларт>, воиника за мито изђ "воиске кући пустити, или за кана†дарЋ, свакомг> ономђ , (ма) кои бмо , приписуе се изданничеетво, и подлежи суду воиничкомђ, кои да плати свакомЂ свомђ воинику, колико подђ комнндомђ нћгОВОМЂ стои, по онолнко, колико 6 одђ онога едногЂ узео, и у напредакЂ да се изклн)чи изђ власти. 23. §. Кои бм се усудјо злословити, то еств псовати или безчестити свештеника, старешину, чиновника, трговца, кмета, 6б1ло са узрокомЂ, бмло безЂ узрока , а небм га суду и власти пр1нв10, то да се (од)суди по 25 штапа у 2 готра. 24. §. Кои бн се СрбинЂ у«-ат10 и осведо410, да таино води — — •, шшонлукЂ да ,.родЂ свои издае, таи да се каштигуе, да му се пребпо обе ноге на 2 места и обе руке, и тако живђ да се дигне на коло, и да се нескине докђ костђ трае. (Дал1» слТ.дуе.)

ХУДОЖЕСТВО ПИСАНН. (сб Грчкога.)

АнглезЂ еданЋ, именомЂ МаринерЂ, у описанпо некомЂ о пр1ателг,ск имђ островима, а нарочно о наигл Јвн "1емЂ међу овкма Тунги, нриповћда удивл1,н1« жителн, кадЂ су првми путЂ опазили худоа;ество писанн. Г. МарннерЂ буде зароблћнЂ одђ ова дивллка, пакЂ начинивши некш видђ мастила одђ пушчаногЂ праха, напише посланицу () на листђ арт1е, кои му е дао еданЂ одђ овм жителн; вручи началнику, молећи га да го преда првомЂ капетану, кои буде стигао у пристаниште. Но царЂ овогђ острова, именомЂ Финосђ, чувши ово, дође у сумнго, и одма заиште одђ

началника посланнцу, кого и добме. КадЂ му се преда у руке, сматраше го са свм страна, но неразумевши ништа, вручи го едномЂ онде у присутств'го налазећемЂ се Англезу, именомЂ времпг Хингу, и заповћди да му каже шта е у нвои. Г. МаринерЋ небмнше у присутств1"го, Хингћ узме посланицу, и преводивши неку частг, ове на Тунгшскш езвнгЂ, разумно го представи, као мало Ерошегне коему АнглезкомЂ капетану, кои бм приспћо, да изходатаиствуе кодђ Фнноса слободу Г. Маринера и нКговм саотечественика; и као садржапагоћу, да су лгобавно примлћни одђ жителл, но прн свемЂ томђ желе, да се поврате у отечество свое. Оваи начинЂ показиванн ммслш бмлше Финосу непостнжимЂ; узме опетЂ посланицу, и сматраше го, но ништа разумети немогаше. Наипосле доведе Г. Маринера, и замоли га да му напише штогодђ ; оваи запБ1та шта да напнше. „Метни мене на артјго" одговори ЦарЋ. И напише дакле • —• Финосђ . ЦарЂ тада доведе ДРУгогђ Англеза, кои небмнше ту, и заповћдивши Маринеру да окрене на другу страиу лице, даде скородошавшемЂ арт1го и заповеди му рећи, шта стои нанисано на нвои; човекЂ оваи изрекне са вб1сокимђ гласомЂ име Цара; Финосђ тада зграби артно изђ руку овога , и зачуђеиЂ го сматраше, и обрћаше тамо овамо, и изпмтиваше при сваиомЂ обртанго. На коиацЂ. „Ово" повиче, „не наличи нити на мене ннти на другога! Гди су ми ноге ? ОдкудЂ знашЂ, да самв то л ? " После безЋ да е чекао одговора или толкованл, нестрпћливо заповеди Маринеру да напише друго што, и тако забавлнше овога три чегнри сата написиванћмЂ имеиа различнм предмета, мћста и стварш, кое е заповћд!о другимЂ да прочитаваго. Ово е наивнше удивллвало Финоса и све у присутствно наодеће се лгоде и жене, што е онђ неколико ред1и шаптнуо лгобовпе анектоде, и нрочитане прнчиннвау неко смућенћ ту наодећимЂ се госпама; но све се опетЂ узимало као шала. То бмнше нх,има са свимћ непостижимо, како се могу ншова имена и ствари саобштавати другоме овммђ таинбшђ путемЂ. Финосђ ммсллше на посл1.дакЂ да се е досет10 томђ лукавству, и толковаше около стоећимЂ, да то ние немогућно, ерЋ писателг. и читателБ, у соглас^го будући, некимЋ знацима означаваго оно што су обоица видили; но Г МаринерЂ извћсти га одма, да може написати и оно, што нигда видт ние; ЦарЂ му пришапће