Подунавка Београд

РОДОЛШБИВОМЂ СРБИНУ ЧнсокоблагородномЂ Господину Началнику Контроле ПравителственБ! Рачуна 10В4НУ НИНИћУ, на виенБШ данч. 7. Лнуара 18И. год. е ли вол-ћ н лгобави своиске, Свак У мож* помоћ* лгодству и очизин* ? С« Милутииовик -л.

Та ние све пало на Косову, .1н сурвало с' у разврата бездну, Фала Богу, на велнкомт> дару, Одржало с' благотворно семе, (ХрнстЈанска правоелавна в^ћра) Изт. тогт> ннкла кт> свему бол4мт> лгобва: К ђ срећи рода, кт> срећи отечества! Клеветннче, докле ћешљ потварат' На Србина, Славннина врла, Да е робт> онт> себнчности гаднои И да само за себе се пашти А за о б ш т е неће нн да знаде, Па еднако остае наизаднми, Или првБш у служби другога —-; ПакостБ твон и тебн ће с' згадит' Кад' истина прокаже е свету. Могло с' тако по Л а з а р у рећи, Могло с' рећи, ал' не потврднти, Но сме л' се то сад' и помбјслити После славногт> васкршан Србскогт>: (Чему с' н самт> Наполеонт> диви', Што толнка почнн10 чуда) После д4ла Карађорђа вожда

И мудрога Д о с и т 1 н старца, Кои су намт. примерт> оставили: Разточили клете враге Србству, Оваи глупостБ, а о н а н варварство, И кои су раскрчнли пута Правомт> добру, та слободи сладкон, Просвештенн), истини н правди. Ко е кака†такш и родт> дае. Одт> А д а м а поворка е гре'у, О дћ К а н н а гадномт> безаконш, А честитостБ зарт> да плода нема?! На ђорђа се Вучићт. угледао И Србима образт> осветлао, А за нниме колико е нто Соколова, Србскн внтезова? Па 11 старац -Б Доснтје мудрБШ Колике е Србе пробуд !о, Млоге одт> Н1,и ст> музама слтобно, Особнто Мркаила Саву, Списателн, негда учителл У Срб1е Шабцу извћстноме, Кои да друго ние учншо, Србска младежБ дугуе му Фаломт., Нћму знатномт> н Захар!нду, Што су свету варницу бацили У срдашце 1ована Ниннћа, Кон данасБ као пламент> букти У грудма му Србству отворенимт>, И сагрева лгобавБ кт> обштемт> благу. Сећашт. ли се племенитБ1н Србе, Опомнн ћш -Б драг1и бра ге I о в о ! Кадт> ми едномт> Србскн Бога назва, И када ми препоручи своиски, Да тн нађемт, поуздано Србче, Кое б' свом оставило маику И о твоме трошку доволБноме Пошло с' учит' по беломе свету, Но да тн се прзо заветув,