Подунавка Београд

(К'о АннбалЂ отцу Амилкару) д« ће УставЂ, твое обожен-ћ, К'о светинго до смрти хранит^и И Србинству жнвит' и служнти. Л т' заФали на томћ поверенго И обећа с' испунит' ти желш; Но стар1е готро одђ вечера И в ^ћћан-ћ са дружнномЂ мо 10» гб Научи ме, да т' предложимБ друго. Ово примишт., и ено се дичи Нашт. Лицеум-в ст, користном& палестром-Б, У кок>н садт. поредт. твое жертве (На годину одт. двеста талира) МладежБ Србска, надежда намт. блага, Руководствомт. ђорђа Марковића У сагласго духа и разума Образуе и усавршава Свое т&ло, човечностн полу, Што е досадт. запуштена бвЈла. Однко ће изображент. Србинт. Превазлазит' и т-ћломт. и душомт. Обичнога, и примеромт. светлит'; Кадт. му л' закте духт. на внше летит', Нећеду га издавати крила: У полго ће снажант. ратарт. 6 б1ти, Шумомт. ловацт., а у стану борац -б, И свого ће домовнну служиг' Као Сократт. и мозгомт. и мишцомт.. Па комт. за то бБ1ће благодарант, ? Т е б и прво, почетнику истогђ, Кои еднако показуешт, дћломЂ И толикимђ пожертвован1емт>, Да си Србинт. и народолгобацт., Комт. се редко може наћи пара. Прими Фалу на именБш данакБ И на светлБш твога дома празннкБ, Кого т' млоги у мени приноее, Кои знаду ценитн врлнну И кои тн млога л*ћта желе, А Србш млоге теби равне. О даи Боже, да у сннно коло, Што поведе у народну славу Са прим "ћром 'б овб1мт . племенитБ1мт. —• Слћдум ти неизброини Срби, Па ето намт. онда благодати И Србш правогт. процветанн ! ИсидорЂ Сто нио в н ћ т>, ПроФессорЋ Обште Игторге у Лицеуму Кважества СрбсЕоп' •

С л о в о ■ СЕХ. СЛВЕи. (Комацч..) НапротивЂ Ф идософ! н, у колико манг.омђ од-в Математике меромт> удоволг.ство човеку подае, у толнко га више поменутогЂ удоволљства участникомт. твори; ербо у овоК науки, кои е годб свесрдо учи, свак1и се у некомт> виду пронаодникомт. назвати може по томе, што свакш нитомацт, н1 .ит> поученјн 10К у самособственои свћдомости наћи, и такова собственомт, о п 1,1 ту и испБЈту подвргнути мора, па иада се о свему у себи освћдомш буде, тада е тект, своиствено ФилосоФическо познаше као собствеиоств задобмо. Па ма да умт, човеческЈи у Ф илософш неможе толико пронаодант, да буде, нити вериге умована свогђ у безконечностт,, као у Математики, да продужуе, ербо е у Ф илософш испмтателант,, у Математики пакт, створителант,, изт, когт, узрока ма да и наидублћ ммслећи нов1ега века философи умоваић свое онде свршуго, гди су и древни свое — умованћ — докончавали, за кое малоумни несммсленици. надрикнвиге, или површннци Философјго у свомт, достоинству и унинЈаваго; иа и опетт, велимт,, ма да ФилосоФ1н, а нарочито МетаФизика и Етика, на пмтанл: у смотрен1ГО Богосугцества и нћговогт, бБ^ћа, у смотреш'го вселеногт, и нашегт, постанка, у смотренпо душевногт, безсмртјд и конечногт, нашегЂ опредћлен1л, наипосле у смотрепјго узрочногљ савеза између добродћтелвш, као заслуга, и сполбногт, нашегЂ идаст1л, као одђ туда произтичућегЂ слћдства, на такова велимЂ пБ1танн ма да Ф илософ 1*л и данасЂ ништа више одговорити незиа, него што е пре више хилнда година одгорити кадра бБ1ла: опетЂ су башт, то она пмтанн, кон насЂ о светварномЂ праоснову, и свега свеконечнои цћли, човекопонатнБптЂ начиномЂ освћдомллваго; на таковима текЂ човект, преимућногЋ и богоподобногЂ достоинства, и превћчногЂ опредћленјн свогђ подпорну точку и темелнчу; еднммЂ словомђ у таковима текЂ цео животђ и творЂ нашт, постугшо согласногЂ сожит1н правило и правацЂ иалази, и текЂ таковима се човекЂ изђ голочувственогЂ у словесан в светЂ за нравстеногЂ, дакле правогЂ човека прерађа. Ово су велимЂ она нг.п анн , кол башЂ да небм иа совршено задовол1 ,ство човека у Ф илософш рКшена бмла. опетт, сама, вћронтноств нгиова, кђ просвети ума, кђ облагорођа-