Подунавка Београд

27

Л незиамЂ шта овде страшнога има! Грдно оно подизаић и спуштанћ брода назвати клаиннћм-Б, исто е тако неупутно, као „жертвенце" именоватн „краснммЂ, гоинбхмђ ." За показати пак-Б сл ћдст ва тако страшне буре вели далћ: „Све е по броду ;нам'Б Уиукло живо. Бродвлади безбрнжностћ Губ.шу сћ лнца; страхљ и НБнма Чело набираше." ј Ц то издателв рћчника душевногЂ живописанл Ј[е Брина одђ живописца захтева, да е « ј . из10г номђ и изпБ1тателв срца човеческогЂ, да у чертама и промћнама лица унутрашнћ душевно станћ човека познае, да е сђ нћжнммЂ чувствомЂ оборенЂ, како 6 б 1 се у свако станћ характера изразити се ииагоћегЂ поставити мого, и да готовостб има, да га свакимЂ характеромЂ, о комђ имсли, и сходне томђ черте и промћне лица себи ;киво представи — то се исто и одђ стихотворца захтева. Да е Г. РадишићЂ са способностима овимђ снабдћвенЂ 6 бш , небб1 овакву погрћшку у описиванго споллшнби знакова, у коима се унутрашнћ душевио станћ као у огледалу огледа, учинш, и стра и ужасЂ са бригомЂ и жалосћу замћшо. 6рЂ безбрии;ноств, замншлћно мучанћ и набрано чело, знацгл су нћки бриге и жалости, а не страа. Овога пакв и ужаса, кои се у овако очевиднои опасности неизбЈЈЖимо, особито кодђ слабн душа порађа, кое свћдомосћу душа никака†одпорЂ претећои опасности нису у станго дати, главни знаци есуслћдугоћи: бледоћа, накострешенакоса, очи ако отворене, дивлгии погледЂ и лко отворена уста, а никадЂ набрано чело. Ко е Виргил ^еву Енеиду чнтао, таи е безЂ сумнћ на самомЂ себи искусш, шта е вештииа стихотворца у подобнммЂ приликама у станго учинити. Нћго†морске буре описђ диже нам-Б, и преко волћ наше, власи, кожа намЂ ве ежи, и срце намЂ стрепити стане, као да се сами у средЂ оне страоте и пропасти налазимо. Не само сила уображенл, коа му као живописЦу образе представлн, у ономђ поредку, у комђ се у природи показуго, но подпомаже га и вештина у самнмЂ рћчма природне у понви звукове подражавати. Подражаванћ ово природнБ! звукона *), кое вештБш изборЂ онб 1 рћч1и саставлн, кое. стицанћмЂ тврдн или меки писмена, кратки или протегнутн слогона, оне исте звукове произносе, кои лриродну какву понву праТе , нигди се кодђ Г. Радишића неналази, а ис-

*) Вндн Срб. И^топнст. год. 1838. чаотћ II. на странн 117 (! о звукоподражаиш."

то тако ни подражаванћ природнога у понви реда и сполншнђи знакова. Пошто е овако буру описао, савћтуе Му3 У> Л а одбаци сђ нбимђ „страву," и зове е „броду на горнвицу." Ту му се указуе непрегледимми нросторЂ мора тихо колебагоћегЂ се и надЂ нбомђ плаво разливено небо. Ова толико привлекателногЂ у себи имаго, да се душа човеч1н, рћкомЂ жарки чувствованн одвучена, радо у безконечго губи. Изђ сравнћнл онакве страшне, до скоро грозномЂ смрћу грозивше намЂ, у неизслћдимои пропасти успаване, подђ нама и вмше насЂ тако на далеко разпрострте силе са слабммЂ одпоромЂ, кои смо !Ои у станго дати, увидивши ничтожество наше, помоћу Фанта316 подижемо се вмше З1нгоће пропасти у свћтове вћчногЋ мира и блаженства, тамо гди насЂ никаква земна сила уништити неможе. Нашавши ту свое прибћжиште и конацЂ св1*го жела и теженн наши, оружани свћдомосћу, непебћдимомђ , надЂ свима земннма узвБипеномЂ силомђ , враћамо се ономђ предмету, одђ когђ смо мало пре стрепили и •— мћсто стражне слутнћ, неизбћжиме смрти, налазимо садЂ у нћму образЋ Бож1егЂ величества и славе. Сђ неизказанБ1МЂ узхићенћмЂ лебдимо садЂ надЂ нбимђ; изђ магловите далБине дише намЂ у лакомЂ ветрићу духЂ божества, у тихомђ шушташо таласа чуемо гласЂ славе и чисте побожности; душа се у нама топи н чисто се у источникђ велнчества таквог -б прелити тежи. Оваква се одђ прилике чувства у срцу стихотворца у таквомЂ случаго порађаго]; но душа Г. Радишића за вбшпи полетЂ и чисте радости неспособна, само се са празнБ1МЂ образима увеселнва, кое 106 сила уображена као дКгету лутке подноси. При првомђ погледу на пространо море породившу се МБ1сао о Богу и нћговои ,,премудрости" у слћдугоћимЂ рћчма изражену: „Боже Фадимт. те! тучне лп оку паше! Гле образљ нсаиЋ твое премудростн! " удал.чва и помрачава сила уображенн поставллнћмЂ свои образа. Овои сасвимЂ преданЂ стихотворацЂ нашЂ описуе мале таласе тако, да се свакш умнБ1И читателв чудити мора, како се е истбш саставакЂ у свћтЂ пустити мого. Ту „десница сунца шариу снуе мору одеЈ?у } труба запира уређуе воиникс, на нвима плава одећа, а на овои сребриа огрла ? навезвна ирсг«ма м <>рскв ивне; су мце вои-