Подунавка Београд

II 1> С Н .4 ШНДКА ЕЛЛИНСКОГЂ. (Преведева волшо ст. Еллннскогђ.) Мћсецт! негда тект. е обасло, Чадоре е Грчке оеветдно, Свуд -б еу страже, пћва Пелопида : „Аи воћници, полетнте вћтри, Тамо мнлои Еллади ми нв'те : За предрагогЋ славу отечества, Та за славЈ' Елладе ми лшбке Овде стонмб д на етражн смртнои; Долину е душмант. изпунш, Ватре су му ка' и неба звезде, Али ноћв е шнаку година Еллинт. жудн меидан-1, дјелити, Еллинт. готов-б , ослонт> му е коплћ." ПакЋ проклнкта, што икада мо;ке: „Како сунце нам' укаже лице, Бон ће почет' Еллинб сб душманима! Даш. е славе дант. е н шнашгва ! ! ПогинемБ ли, у руцн ћу сб коплћм -Б, За слободу н за отечество ! !! Опет' лгобкн летите лахорн, Све оглас'те Елладн ми драгои: За безцћногт. славу отечества Та за лгобавБ Елладе достонне БорацБ самБ тн н вћчнтБ1и овде, У полани, међ' твон душманн." ч. ч. ч.

ЖУМБОРСКИ У с к о ц и. одт, И СрезнЗзвскогт.. Међу КупомЂ и Савомв, на граници Краинскои и Хрватскои, пру;иат се, више нег' иа петг. хила у дужину, према истоку грдне плаиине,

прорезаие дубокимЂ доиииама, кое камените клисуре стегку, — а по вр^.у покривене непроодннмђ густимЋ шумама. Неко.шко горски' потока' пробили су крозљ стене, те стичу — едни на шгђ у Купчину, што се у Крону слива, а други на сћвероистокЂ у Брегану, кон опетЂ пада у Саву. Поииже урвине одђ тога камена покривене су црномЂ землвомЂ и травомЂ, а друге се диа;у кано исти градони: гдигди по провалама влажне су се гудуре начиниле. Стазице в1ш се и пружаш све умке на умку , изћ кланца у кланацЂ , сђ долине у гору, те воде путиика на брдо св. Хеере (Хертруде=Балеше), одкуда видишђ све то подгорК као на землвовиду, а изан!.' скоро сву Штаерску сђ вдне стране, а сђ друге источну Краинску до Вишн!.бора СУУегоћвеЉиг^), сђ треће опетЂ на гогоистоку, за КупомЂ , турску Украину и Плешовицу. То е Жумборштин а, као што е сами становници нТ.ни назив .по. Она е недавно, у XV. столећу, бмла инпт. готово необмтавана пустинд. И данасЂ 10 пјђ не еданЂ КраинацЂ и ХрватЂ слуша о страотама, коено, веле, да тамо путника очекуго. те никоме и иедође на умЂ, да туда путЂ отвори , већЂ обилази дивлго пустонњ обаломЂ Саве или Купе. Само се градЂ Жумбор ћ (Хпшћегд, 81'сће1ђиг§-) ту дизао, као гнвиздо ластавице, затворенЂ низомђ околнн' гора', грађенЂ Богђ зна каде и одђ кога, па после разрушенЂ. Жумборштина почела се населнвати одђ XV — XVI века. Срби Бошнлци сакривали су у то време родбине свое одђ Турака', куда е ко млгао; неколико родбина' пребегне амо, те покаже нутЂ и другима; тако ти населе Жумборштину Ускоци, и она се поче називити „Ускочкомђ планиномЂ." Одђ то доба остане Нгумборштина у Ускока' до данасЂ, непроменпвшн дивлТ.га свогђ изгледа, као што ни Ускоци непроменише ни старБ!' свои' обмчав'.