Подунавка Београд

ии старога свогђ имена , називлгоћи саии себе Власима ( Лахнма). Гледећ' на нг,и и сравнгомћ' и' са западнимЂ и истонпимћ суседн ма. лано моиге путнинЂ прнметитн, да су поселћници или останци давнашНви' населбина'. Ови лгоди имаго сасвимљ особитми значаи сполдшнбш , кога ние ни у Хрвата' ни у Краннаца'. Међу нвима нсћешЂ наћи ни плавм' власи', нн у'м.и.1и г:,Г нћиЈнм' лица', ни момка 6езт> бркока', ни девоике да се бои сунчане прнпеке , нити поинзности у очима тезкака. нн у женмце отворенога осмел. Свуда 6 тамо црно око . пуно поуздана у себе, а неповерена у другоме, пламенљ чувства, то пакости то доброте, само подт> пепеломЂ равнодуша; размерена збнлБностБ мушкарца у кретанго, стидлљивоств •— но не страшивостг. женеу дочеку; сви су научени трпити, и за тосиле имаго; привикнути су огледати силе свов ; у нј.н е оозорвостђ, •— к010мђ свагда влада неустрашивоств, — вештина природу поб<;ђаватн, — и сна:;о одпорство противу напасти жнвота. У скокђ нећути толико пред!, опнгљ. кога дрнсн за прјнтелн; онђ неуме прсдЂ еднммЂ бмтн у .чти.В1и, него предЂ другнмЂ, али се нинадЂ неће заборавити, никадЂ збунити. О нђ е праничанЂ, па и кздђ иеможе правично поступатп , ни онда се иедае лажи и изговорима. О нђ у душн ние пакостанЂ , али у вреде нер .адо прашта, и кадЂ се свети, заборавлн често н саму св«чо честв. ПодсмевачЂ и неможе да буде, као што неможе ни презрена да неуказуе према оноие, коме се другш руга. ВеранЂ е рсчи , па е нсће издати нн подђ мукама. Новцнма неда се иодкупити , па се и неваверава ономе, кога с за новце наигЛо. КрадлвивацЂ онђ неће да буде, но опетЂ ние му башЂ срамота присвоиги себи што неприпа даУскоку. Има и' свега око 7000. Н -ћг, у XVI веку бмли су они подчинћни уредбама н служби воено -граничнои , те н до данасЂ осталн су као граничари; и одброени су Слуинскон регеи е н т и , у ко10н састпвллго две к у м п а н 1 е*): Ж11 Оштрнчку, ЈУ? 12 Жумборску. Снака е ова кумпанјн раздел 1.на на општине, коима управлнго старешиие, или, како су и' одпре звали, кнезовн, — и наоди се подђ поглаварствомЂ свога капетана. Премда веле, да су уредбе прекрасне, коима су имђ права и дужностн одређене; ал' е опетЂ лако видити, да у стварн сасвнмЂ ннсу то , што на арт1и.

•) Свв. што п овавнап словнма ппсано„ они гако воиу.

Терети вончкога тежака свакога бм нзђ трпелбивости изтисле, кои се нне науч10 трпити, као што уме трпити СрбинЂ , и ови терети су тнме тежи и тврђи, што се нераздаго по еднакои мери, већћ само по ћуди капетана, често и бсзЂ потребе законске. Куда бм годђ ишао У скокђ , илн на работу, или на воиску, или на кордонЂ, мора се о свомт> лебу ранити, и то не можда по неколико дана, већЂ и по читаве месеце. О нђ понесе до душс на леђи толико крумпира , колико и' вући може, али неможе понети толико, колнко ће *>ту тр:;бати, па га мора често у три пута скупл!. куповаги. Че* сто га одреде на роботу на неделго дана тамо, !: УД М У треба три — четирн дана ода, па место 16 — 20 дана', што е потроппо , упишу му само 8. — Другда иојплго га опетЂ тако, па текЂ доцнје У скокђ дозна , да то иие бмла царска слугкба, већЂ робота каквомгодЂ иоглавару, што га самоволнно на свого прнватну службу узнма. Догађало се внше пута да су имђ набацани порезп у име царево, а Ускокђ , свето штугоћи волго царску, плаћао е незнагоћи да тпмђ исплаћуе само дугове раскошногђ поглавара. Састану лн се два — три стар!н Ускока , одма ће повести разговорЂ како се зло закокн извршуго; ту можеиш садЂ чутн, п1то никадЂ всровао небм, што бм ти се чинило да е немогућно и што опетЂ уме сиосити У скокђ ка' и свакш другји граничарЂ. (Продуженш слтздуе.)

КРИТИЧВСК1И ПРЕГЈЕДТ, (ТИХОТВОРНБ1 11Р0ИЗВ0ДА Г. ВУКЛШИНА РАДИШИћЛ. (Проду«кен1г,) СадЂ му се указуе вечернЂи свКтђ тихо топећегЂ у море сунца. Какво позор1е за пуно и чувствително срце . за благородну н свћтомЂ невечернљимЂ ос !нну душу •— Света она хармошн, кон се у благои свћтлости, у руменои воздушности и тнчомђ мору усхићеномЂ оку представла, тако намЂ удешава душу н срце, да намЂ се богатми изливђ унутрашнћгЂ спокоиства н усхићени на лицу читати може. Са чезненКмт, сунца постепено и вечернћ оне румени, осећамо и у дупгн нашои промћну. РазумЂ, подпомаганЂ сполншнђимђ окрестностима. нзлази са свонмђ сравнаванћмЂ н разммшлнва-