Подунавка Београд

вори правдолгобиви МонархЂ: „Законн се распростиру на све у држави , дакле и н никанво изнтјб чичити немогу. А ири томт> треба да знашЂ, да е дужностљ свакогт> прјнтелк правде (адвоката), да свакомЂ рукопомоћг. буде у иолучен;н) свога права. Отидите ви , Госнодине, само коемЂ адвокату," рекне 1 осифћ , „и кажите му мое мн !>нш. " — Грађанинт>, осланигоћи на цареву ркчг>, позове адвоката, кои, кад в чуе царско мн1«ше , дигне тугпбу противу монарха, но опетх> е толико мударт> 6|>;о, не самогг> Цара, но господара одђ 1 (царстпи дворт.) у прошешго свом1> навести. СтварЋ дакле пође судеискимЂ путемБ, и грађанинЂ парницу добме. ГосподарЂ одђ Ј\3 1. буде осуђенљ и р1>тп но, да онђ псе свое оданде премКсти. С ђ пресудомђ у џепу оде окаи Цару, извћстивши га, да е онђ паршгцу добмо. На ово се ЦарЂ насмее и рекне: „Бадава ти нресуда . н нећу мое псе никудЂ да премештамЂ." На ово грађанинЂ умукне, мргодећи се на н!.га; ерђ онђ ммгЛнше у себи: та овога не а, но ови судови земалх.ски приморати немогу. — Великш МонархЂ опази на лицу овога негодованК и рекне: „Сусћде! аиде да се поравнамо: продаи ми твого кућу, и Јпта ћешЂ за нго иснати? " ГрађанпнЂ му одговори: „10,000 Фор. "— „Е добро, л ти даемЂ, и, ако ммслишђ , да те мои пси у будуће ништа узнемиравати неће, мон;ешЂ у нвои безЂ и едне паре до смртн пребмвати. Ј црочемЂ радуемЂ се, да су мое суд!е безЂ лицезрЈмпа правду изрекли, и и ћу шмЂ мое благовол1.н1в за итЛову непрнстрастностг,, а тако исто и мудромЂ адвокату показати." ГрађанинЂ благодари на 10,000 Фор. и безплатежно у истоВ кући пребмван!.; и чудновато, одђ садЂ га урланћ и вика паса ништа узнемиривала н1е ; ерЂ е онт. у кбои до смрти остао. БерарЂ.

ДОНИСЂ ИЗЂ ЗЛГРЕБА. К одђ насЂ кнБизкевнми јкивотђ све већча напредуе. Истина, Н1е прошасте године изашло толико кнвига, као што бмнше г. 1842. Но тому нису криви ни писаоци, иего тежке околности — ! Б огђ ће дати, те ће се едиомЂ и те у-

клонити сђ пута. Међу тимђ се брои писаоца лчи, На концу прошасте године и на почетку текуће понвише се на обзору нашемЂ кнвижевномђ три ж-не звезде, кое проричу литера,турн нашои новми народнми правацЂ, дапаче евролгиску знаменитоств и еднакосгв. Прва та зв1.зда зове се Н. Томасео (рођенЂ ДалматинацЂ). Томасео бм одђ младости посветт свое перо кнћижеству та .панспомЂ, кое му многа изврстиа д1>ла на св К тђ породи. После тога уплетенЂ неуплетеиЂ у некаква дрн;авна гибанн тал1аиска буде потакнутЂ тражити уточпштн у Французкои. Ту е н1 .кое време с 1. дјо на столици проФесорскои, предавагоћи у Паризу езмкЂ и литературу латииску. На толђ м 1>сту бм писао и иКколико- д1.ла на езћшу < ј >ранцузкомЂ , кон му у кнвижеству ФранцузкомЂ име прославише. У наиновје доба , како бм свимђ државнммЂ преступиицмма Опр0СТ10 наШЂ милостивми ћесарЂ . врати се оиетЂ и онђ у АустрЕго, те сада живе у Млетци, пишући садЂ та.иански за интересе славенске, садЂ опетЂ на езмку домаћемЋ, коега бм већг> заборавГо, те га опетЂ као д1.те садгз учи, желлнЂ да домовини својои баремЂ наполакЂ изнви свое срце дћтииско и пуно добрм же.ш и врући наданн за будућу н1.зииу срећу. СадЂ се овде тиска прво нКгово дћлце у народномЂ езмку „Искрице," *) искрице сђ огнљишта наидублћ и наичист1е лгобави прама свому роду и дому , рЈ.чи свете, проговорене изђ силнм уста пророка, блистагоће као зраци одђ мун1. или драгушице. Те искре учитће на паметв младежг. наша као молитве побожне. Б огђ намЂ шштђ дуго пожив10 Томосеа! •(Даи'1; сд%,лув )

Н О В А К Н Б И Г А. Три тхобратима, истиншп догађаи у Восни, у две пксме еп$вант, о 6 ђ ђорђа Малетића. У Ббограду. Печатано у правителственоп кншгопечатнш 1844. •— На 8-ку, стр. 28. — Ова се кнвижица може добмти кодђ списателн за 3 гр. чарш, или 15. кр. ср.

*) По гласу Новнна хр. сд. далм . ова е кн&нлшца веЕг ва СР&ТЂ изншла. У ч р.

И а а о н цечатано

Учредни8т> М илошђ Поповвћ-в. у Правителственои Кићигопечатвћи у Веограду.