Подунавка Београд

Минерву плавоону, Евсев'ио честиту. Оне иду двору мом', Лшбовце ми казун) Све младоике лепотне А одђ Зевса мнлостна. Мусе даше Певјго, Да са нвоме иевамт. живг,, Што за благо рода знамт,. Н а л л а д а д е С о ф I к>, Да иокраи н4 ст> лгодима, Како валн живуемт.." У чему е Г. РадиптћЋ поназао, да е од в Палладс Соф1К> насл!.д10. мени е до данаетћ непознато , а сумннмт., да ће и другима познато бнти. Ако бм ово права (а не чиаскирана) мудроств бмла , кош е Г. Радишићћ наслћд^о . и кол тако красне знаке свогљ бића у стаховима нћговммт. показуе ; то бм слабо кога срце новукло, да за лшбавг. н 1.ну сав-Б прелестнни маи живота свога у нпјолскимђ скам1нма проведе; да за лгобавг. будуће позне награде н1.не и у сама доцн1н времена доброхотно и равнодушно, често и наислађа уживанн дружевне шале и прЈнтелБства, уживана одмора и чувственш склоност1и на жертву принесе. Да ли ће се права иудроств сђ оваковимЂ ситницама и детинскимт. играчкама, као што су стихови нћгоги, забавлнти, то ће читате.љ и при наислаб ^емЂ жижку разума свогђ лако погодити моћи. Ово су главне погрћшке Г. Радишића . о коима бм се млого нространје пробесћдити могло; но будући бм се томтз приликомт. у обште стихотворство, у претресанћ св1*го поетически правила упустнти морао, кое бм далеко силе мое превазишло: то самЂ за умћстше нашао, сљ овбјмтј се краткимЂ прегледомЋ ограннчити, оставллгоћи тако важнћш задатагљ Г. Светпћу или другомЂ комђ. Манћ погрКшке, кое се и наиболБимЂ стихотворцмма кадшто подкрасти могу, оставлнмЂ недодирнуте , едно по томе, што се лако извинити могу, а друго, што < е слабо и примћчаваго. Скупллгоћн гореизложенна у едно, п бм Г. Радишићу збилћски еавћтовао . да се у напредакЂ оваквогЂ стихотворства окане, и не троши у лудоств време, но на мћсто тога да се своиски постара срце свое облагородити, вкуст. угладити и умЂ с. ои истинммђ свКтомђ науке просвћтити, ако жели , да и себи и роду одђ

нолзе буде и оно име праведно заелужи, кое в досадЂ тако неправедно себи присволво. Н се надамЂ , да ће читател&и сђ овммђ малммЂ прегледомЂ моимђ за садЂ задоволвни бмти и изђ сравнћнн овде ненаведенм производа Г. Радншића сђ ммслима и основима моимђ, у колико су одобренн достоини, у станго бмти и сами о нх>има, а сђ тммђ и о другимЂ стихотворцмма нашимт?, кои по срећи или несрећн прилично велико число имамо, судити. У ономђ, у чему саш, по особитои човеческои слабости погрћшјо, надамЂ се, да ће ме ДРЈги вештји исправити и како мене, тако и чнтателћ иа болђш путЂ и иравацЂ извести; а то е цћлљ и нам 1.ра свакогЂ писателн, или бм требало да буде. У осталомЂ ако са «ђ у чему Г. Радишића увредт, оиђ ће ми опростити , знагоћи, да се кривцу преступл ћшо сходна казнЂ дае. Послушногћ човека исправлаго и сами благи сав1.ти, а непослушногЂ и упорногЂ казш. тммђ вмше, шго ће се н друти на нКга угледати и одђ нодобне погрћшке бркжлЂиво чувати — кое н свакомЂ изђ свегЂ срца желимЂ! У Београду 1843. ђорђе МалетићЂ.

П Р А В Д О Л 10 Б I е НИМАЧКОГА ЦАРА 10СИФА II. (Изт> Луне.) У време Ц,ара 1осиФа II. у Бечу сучелаваше се кућа едногЂ грађанина сђ дворомЂ Царскимћ на таиовомЂ м1.сту, гди су башЂ ловачки пси Цара 1осиФа стонли и лежали. Пси ту пребмвлгоћи често су урлекали, и нћга тимђ узнемиривали. СусћдЂ не.могући вние сносити а трпити такову буку одђ паса, отиде цару и замоли га, да учини рас110ло }кен!б какво, да се пси сђ оногђ мћста кудгодЂ уклоне. ЦарЂ му на то одгово•ри: „Л згодгпегЂ мћста за н-.е нкгди у двору момЂ .немамЂ, и изђ тогђ узрока они мораго ту оетати. Во опетЂ, ако взмђ н1е нраво," продуЖИ смћшећи се ЦарЂ, „а вм ме суду тужите," ГрађанинЂ иа ово примћти Цару и рекне : „То н1е лепо, нити се пристои поданику зладћтелл свога тужитн; а друго, нико се тогђ посла и парнице латити несме." »А зашто не," одго-