Подунавка Београд

ДУХЂ ВРЕМЕНА ПРЕДТ, СУДОМЂ РАЗУМА. НАРОДНОСГБ И е 3 1»1 К 1>. (Конацћ.) Но при том-б по.слу лако се могу судараин међу различнимтз народиостипа случити; ерЋ границе међу' народима нису са шестаромЂ и г)ем .1Х»ом1>ри1.1М'|> ланцемЂ онред1>л1>не, ;гао границе земала , а а!;о се и .у пплцтичиимв границама често налазе мКста, су неопред!">л1>на и поводђ кђ свађи даго. нолнко ннше се таковм у народности налазнти мора. Често се у еднои землви подђ истммг> правитеиствшц] народности наиазе, кое су со'бомт> изчгГ.шане и многостручно изпрекршћане. •— Кое правпло треба у овакомЂ случаш слћдовати ? Ово нмтаи1> заиста н1в тежко рКшити. само ако га са нравиломђ о сударанго нротивопоставлћнм дужност1и сравнимо. — Нравствена философјн наст> учи, да: кадт. се две противне дуншости сударе, увћкЂ вангиио ман!> важнои предпоставити треба. Но заиста е подпомаган1> нравственогт> изображенл и сачуван!. мира овде иангша н !п>;1па дужностЂ, ерг. се она тако према разпространнванго езмка и народности односи, иао ц 1> лб према средству. Но то свак^и зна, да е по природномЂ поредку ствар1и ц!.л& много важнЈл и в1 >ппа, него средство. — А подпомаже лн се овимћ борбама и б\ рама, у коима се све страсти узбуне , напредован1> нравствености , просв!>штеин, уздржан!. благодатногЂ, плодоносногђ мира? Заиста не! •— ерЂ гд1. борба неслоге и раздора б1>снитамо се грана маслине и палме на дрвама мира осуши , и нзображепоств прибћгне, предЂ буромЂ варварства. кол разуздане страсти сл1.дуе . у посвећено уточнтте свое. у кн1.ижнице поединм ученм и мудрм лгодји. Но како могу лгоди бмти тако безумнн. да збогЂ средстра саму ц 1> лђ упропасте. кого чрсзђ то постићч желе? •— И опстђ такч) често бмва, ерЂ борбу ову лгоди међу собомЂ воде, а гдК се лгоди боре. ту су ове гтрасти иоиешане, ту е своелгобЈе, суета, и жестокоста , да оживлавагоћу искру родолгоб1н и благодатну и плодоносну ватру ентуз1асма у опустошавагоћш пожарЂ Фанатизма раздуваго. — Зато нека се свакш човекЂ ограничи на свои кругЂ, нека ради и послуе у међама свое народности. иека тежи оно, што е одђ Бога у част& добмо , одђ дћдова наслћд1 - о, узвмскти, облагородити, свои

езмкЂ украсити и тако прославити, да онђ сво!Омђ собственомЂ лћпотомЂ снакога прлдобЈе; но нека не дира у уђе, нека не тежи на ттету и пропастЂ туђегЂ, на користЂ свогђ собственногЂ. Оно, што е добро и лепо, може данасЂ н сутра бмтн прсзирано и неува.кавано, но после десетЂ, двадесетЂ или педесегЂ година заиста ће неодвратно побКдити. Зато оставнмо свакомЂ свое мићнје . свого в!>ру, свое право , н не гоннмо га зато, ако онђ ове свон свете аманете чува и тврдо држи и н1 >и са ватреномЂ ревносћу увћренл брани ; гледаимо нри л'1>;кно свое, а недираимо туђе. Та еданЂ е задатакЂ ц К логђ рода човеческогЂ: с в е в е ћ 1 и развитакЂ н р а в с т в е н е и зо б р а ж е н о с т и и н е н о к о л е б и м о г ђ м и р а. >1. Превео Др. Ш.

КРИТИЧКСКШ ПРЕГЈЕДЂ (ТИХОТВОРНђ1 ИРОИЗВОДА Г. ВУКАШИНЛ РАДИИШћА. (КонацЂ.) Мсии е *»1 еђт» толикиу.ђ пигателвима иашимђ , и болвимЂ и горммЂ одђ Г. Радишића, само еданЂ , осимђ овога. до данасЂ познатЂ, кои, можда залгоблћнЂ % самога себе, свое пронзводе и заслуге хвалама нредЂ ов Г .томђ узноси. И премда уважаваич, знан1> нћгово, а цћнб 1 мђ заслуге у кнБижеству, ако и не у опомђ степену , нншта манћ по момђ слабомЂ разуиу налазимЂ, да му таи поступакЂ вмше безчест л и поннженн. него чести и славе прнноси. Собствена хвала, ако ће бмти н наизаслунлпл Ј смотренго безсмртнм дћла . опетЂ е ружна и срамна. Ако смо заита нохвалу заслужили, то нека насЂ други хвале, ако оће; ако не, толико и чнни. Права заслуга нпкакве наград^ пакЂ ни хвале не потребуе, почемЂ е сама ссби нагрпда. КадЂ е дакле собствена хвала и сам* 1 врстнм и заслужнм лица срамна и гадна, каи г ' а мора бмти хвала Г. Раднтинћа у очима образовапм .1год !и, кога бћдни н сакатн проиЗводн н' 1 ' гови као назовистихотпорца характеризира<о • Хвала ова , осимђ преднаведоп>, видн се и и зг речене женидбе н1>гове: „Зевсе негда ст> Олнмпа Нто ^Гуса посла«?, <1. НКИМК, 10)Т!Т<? богмић: