Подунавка Београд

вине, досадЂ „ОгаЈиег 2еЦип{*" зване, сутраданЂ већљ, одбацнвши дв1. точке н пршмивши наслОга1гег КеИип§- пославениле, и име Сгга1г бм у обгце за службено проглашено. Надал!. захвалме спнсателх. тога чланка Г. Барону, шо насћ е предЂ Нћмцима оправдао, показавши, да скимђ правомЂ не само ГрадацЂ но и сву Н^БтрЈш у наше коио ставитн можемо. Осталмн садржаи чланка, изнвлгошћи у едно похвале достон1њш на то положенвш трудЂ списателћвЂ, простире се по славенскмхЂ стармхЂ населбинахЂ у ГЦмрш, Аустрш, Корушкои н Тиролскои, и доводи на то кионеће се нсторнчке доказе, оставлнгоћи нерћшено то наипоглавит1б ПБ1танћ: е ли Г. БаронЂ у езмкословномЂ обзнру, у колиио се то нћмачкога езБ1ка тиче, право имао, мћсто досадашнЈ.га нмена Ога1г, кое су Ш.мци досадЂ понаивнше употреблнвали, славенско Ога1х црепоручити и утврдити га покушати ? Тан е догађаи кодђ нТ.мачкмхЂ исторнка и еЗБп ;онзш.1тателл велнку позорноств за собомЂ повуко, н проти†мн 1, н!и Г. Барона читамЂ еданЂ чланакЂ у изванредномЂ прилогу нћмачкб 1 хђ обгцихЂ новина бр. 346. одђ 12. Декемв. т. г., а другг.ш врвло обширанЂ у Бе ^кмхЂ НовинахЂ одђ 7. 8. 9, 10. и 11. тога истога м. и г. одђ Г. Дра. Густава Франца Шраинера, нвнога редн. ПроФесора државнога знана прн свеучили1цу у Градцу, кон оба особито иослћднг.ш историчке доказе изђ стармхЂ повелл наводе, да се таи градЂ у нћмачкомЂ езБ1ку Ога1г мора зватн иписатн, а не како Г. Хаммер-Пургсталт. вели и хоће Ога[/,. Прћвми чланакЂ несадрвжава ннш,а, ш,о небм ii у другомЂ одђ Г. Шраинера доставл !.но бмло, и тако ћу за оне читател!. наше, кои таи иосл!)Ди 1.1н чланакЂ промотрити прнлику нису имали, изводЂ изђ нТ .га ставцти, мимогредЂ мога причћчанји гд1.ш ,о додати, пакЂ онда као о р1,чи , коа се наивише Славенства тиче, мое властито мп1.1пе у сзбшословномђ обзиру изразитн, будући да ни та оба н 1.м а чкл мланка ово полћ оплТ.ви.ш нису. Г. ШраинерЂ одђ придике овако бесТ.ди: Г Хаммер-ПургсталЂ морао 6б1 при н Т .говомђ изречеџ!го свТ .дочанства нсторјв н иравацЂ образовон1д, конмђ " е нТ .машјб1б сзбјкђ досадЂ пројно , у промотреше узети. пакЂ онда пресудити, мора ли се Ога1к или Ога1к пнсати. Истина е, да се у гцаерско-нћмачкомЂ нарћчјго ОгаХа изго-

вара, и нТ .ке повелТ. старшхЂ времена то исто засвћдочаваго, но одђ г . 1092. непрекидно се у писанш Ога1г, Огесх, после Огасг н Огае1г употребллва, и да на едну повелго сђ Ога1г нли Огаи тихђ 15 — 20. сђ Огесг долази ; да е оно у томђ засћданио поставлТ.но тврвдеше „да оне двћ точке нли чертице надЂ а отворено а а не претворЂ гласа тога писмена знаменуго" у обгце неправилно н сђ правцемЂ образовашл нћмачкога езБпса, по 1акову Гримму показаномЂ, у протисловјго стоеће тврвдеше. Наиваалпи темелв, кои се за оправдан1е у писанш начина СтаЈг наводи, н на кои се удилт. наивеће уважен1е полаже, еств производЂ одђ славенске рћчи ОгаЈ, ОгаЈес, кога ©фГо§, 53исд знаменуе. АвентннЂ доводн Ога1г одђ боиске рћчи Огаеп1С1а нли ОгапИг и назБша таи градЂ Во18сћ (ћауег!8сћ) Ога1х за разлику одђ ЧпсИвсћ - Ога1г, а Проч >есорЂ А. одђ МухарЂ опетЂ пронзводн то име одђ нотока, краи кога е наистар1и ГрадацЂ лежао, и кои се у повелнхЂ одђ 14. и 15. столћт1н Оге1г имеиуе *). Ако и н1е славенско наименоваше по томђ 101цц са свнмђ пресуђено, то опетЂ Г. ШраинерЂ Славене те чести лишити нежели, да покраинскомЂ главџомЂ граду то име надћли нису. (Продужеше рл^здув.)

С Т Р П Б Н %. (По I. В. Апдреи.) С дномђ се састану заедно трн художиа су» д!е света; првми е 6 бш Тужећ1и се, коме се чинило, да е станћ лго .уи сама мука и беда; друг!н е 6б10 Н е с п о к о н н б1 н , кои е свагда з.1у светскомЂ противостапо и са самомЂ природомЋ то саединитн тражт; трећ1и е бмо Смегоћји ср, коме су звуци суете. шале и смутнћ увеселћше прнчинавали. Често су се ова троица договарали, како бм се могло томђ злу иротивостати, но редко

*) Као извћстно се чнни , да оба опа Госиодина славенскому езику вТ.1ца ннсу бмла, нначе небв! могла Ога(1, (Јгас1ас од-б Огапнча илн од-б потока СгеИ донодитп . Огад долазн одт .већБ ветхога глагола хра -тв Гсббиеп тако нсто као н кра-лк (Лбптд) и хра-на (9?ађгип9) , а граница (<ЈГан1С1а) одћ дуа:ега тога п< стогђ смвЈсла глагола хранн ти (6сГ(ђб1Јш, Всгоођгеп).