Подунавка Београд

с у се у тоић сугиашавали: ерт> су мнћнјл нје Л ова една другимљ иосве противна бмла. На последку пусте себи такође Сократа дЕпиктета, кои су имђ преко свега Стрпе„Ј, саветовали и препоручивали. Стрпен ћ е, говорили су ови, наиболвш и еданми лекЂ, зла тогт. рода излечити, или 1и поне умалити. Стрпенћ е, продужавали су, кое на Бога Т10, а на лк)де ум1.рено и сажалително дћиствуе, одђ зла се предосторонјно чува , одђ суете клони; оно едино у станго е достићи: да добро извршава, суетно одриче, ласкашо се руга, сили уступа, а а све друго •— сноси. Д. МатнћЂ.

БЕЛИКОДУШНБШ ЕГНПћАНННЂ. (Ст. Нћмачкогт..) У Каиру, превеликои вароши бгипетскои, ноћомЂ погкарЂ главну џам1го у пепео преобрати. Одма на Христшне пододозрћше падне и таки се нађе неброено число Египћана, кои науме за освету христ1*анске куће попалити, кое и учцне, но пожарЂ далћ, него што су ммслили, завати, итако полакЂ вароши изгоре. Ово безд1.л1е разари управителн, кои иоватати све вкновнике даде; све е смрти достоине иашо, нобудућндае число велико бмло, пресуди да зкребЈемЂ судбину свого покушаго , и тако е свакш или жреб1е живота или смрти нзвући морао. МладићЂ еданЂ, коме случаино жребЈе смрти западне, плачући повикне: „О пресладка мати мол! " Котша н1>говђ, кои е жреб^е живота зтрабт, запмта га: шта се е матери нћговои догодило? на кое му младићЂ одговорц: „Шта ће сздђ сирота мон мати, кого самв рукама моима досадЂ ран10, кадЂ мене нестане, чннити." „Смири се, пр1нтелго мои," рекне КОИШ1Н младићу, „даи ми твое, а ево ти мое жребје, л нити отца нити матере имамЂ, кое бм одржавати морао. " ВеликодушнБШ младићЂ нехте жреб!е узети, и кадЂ му га е комппл силомђ давао, изродн се внка, коа и до управитела стигне, н оваи видећи таково великодуппе, обоици животђ опрости. А. Ч ....сђ

НГНЂ И ВУКЂ. (С ћ Неиачкогт..) ВукЂ види нгнћ, гди иде сђ лрцемЂ, и запмта га: „Зашто си оставш твого матерв, и идешЂ за тимђ смрдлБиввгмЂ лрцемЂ ? Врати се, врати се, мое драго лгцкшце, своти матери, кон има пуно виме млека, и тебе по твоши волби доити може." Т имђ е вз г кђ намеравао, да бм се лгнћ одђ лрца разставило, и да онђ добарЂ ручакЂ добме; нонгнћ му одговори: „Мон мати е мене арцу на сохранен1е дала, зато оћу л нго да слушамЂ, ербо л знамт,, да она мене милуе. Но тг.г ммслишђ, да ћу л тебе послушати, и оно учинити, што ти мени кажешЂ ; л познаемЂ намћрент твон сладки речш, то еств да ме одђ лрца разставишЂ, и да ме нождерати можешЂ. " НАРАВО У ЧЕН1 6. Лепмм-ћ речма не треба свагда веровати, ербо обмчно иду на обману, и да лгоде у замке : У"У ,: ЈА нгелина Л азилевж.

Д 0 II И С Б ИЗЂ 3 А Г Р Е Б А. (Наставл4но.) Друга звћзда е П. Пр ера довнћЂ, лаитнантЂ кодђ ц, кр. аустр1анске воиске. Г. Прерадовићг, бм се одгоЈо у туђои школн , полакЂ туђи узора. У првои младости сво !Ои узетЂ у воеиу школу новомКстну, пробавн ту седамЂ година одђтранТ .нЂ одђ свое родне куће, читагоћи кнћиге пКмачке, тал!ннске н Французке. После дође, сврпшвши ту школе, у Италпо кђ угарскои еднон регименти, те поче ту стихарити нћмачки (нћколике одђ нћговм пћсама бмле су тискане у покоинои КроацЈи). К одђ те регнменте бмлше и ИваиЂ КукулћвићЂ, другЂ нћговђ, кон га наговараше, да оставн туђу службу, па да иде подђ барпкЂ славенскш. Но текЂ онда, како бм се регимента та премћстнла у Далмафго, отворе му се очи, заплаче му се срце, што е остав10 родну свого манку, па ишо тражи ги лгобавв и славу кодђ туђи врата, учини покору и закуне се, оста ги правои маици вћранЂ до смрти. А то е садржаи друге нћгове пћсие, оне прекрасне пћсме, што се налазк