Подунавка Београд

ш№ 15.

У С у б о т у

ФАЛА ВРЛОМЂ И ФАЛА заСЛУЖНОМЂ.

КалЈопо о небесна пћвко, Та божески д^ла вазглашавко, Бесмртп ти у св!ету твога, В4чно ћу ти светиности служит', Ма н слабммт,, ал' искренБ1МЋ звукомЋ, Умомт. ћу ти подигнути кнпе, Славит'ћу те за вјека мога, Удеси ми струне у гусала, Даи 1имђ слогу нскђ сагласно екну, А мен' пошлвн сладке изражае, Да запћвамт. негди на днвану, Међу друзма и браћомт. рођеномт,, Браћомт. Србма а реломт. нзнацма, Да запћвамт. д-ћла одабрана, Штоно намт. се на св1ету снш, Штоно пакЋ ли одт. нвн преснваго, Та што л' вћчна на свћту остаго, Што ли лгодство усрећуго д-ћло. То све у мен' духт. ми уобража, Упућуе кано невћштога, Грло дае кано безгрлноме, Умт. се труди, умтж се затрудннва, Трзагоћ' се по оков'ма б-ћде, Заплетен -Б е у кршеве брига, Мутнило шмђ презирућн скрозно ; Б змкћ сплетенЂ чувства е збунћна, А н АрФи вћштине е мало. —• Но ам' и тб1 изћ горице внло, Колнк' нгда, то барт. данает. мени, Ам' помози СБ кликомт. глаеовптБШТ, БлагодарностБ Србу да изнвимђ, Врсномт, Србу Нинићу 1овану, Родолгобцу а славе витезу, 11.1 Србчадце бдагод&го цигломћ , ј Патр^оту л' давно жедћноме, ' г, а т >

Штоно ш 6 у Србству рГедкн, Доброд1.телт, што му груди краси, Суету му разумт, разтеруе, ДухЋ прознре основе истине, Оружа се противт, в ћчногт, стБ1да; врт, онт, види и наравБ му каже, Да се вћчноств на дћлу осннва, ДобродћтелБ да изт, дћла бв1ва, Но не гнвила већт, Богу угодна, Што га лгоби истнна и правда, И што воли <>во естество дивно; Пакт. онт. Србства славу подрангое, Србад!го духомт. оснажуе, Снрочадма животт. услађуе, Неуморно слабе подпомаже, Да неживе у б4ди и туги, Већ 'Б да нехтарт. просв^штена пЈго, И свогт. рода ползу умножаго. Но вб 1 друзи МннервинБ1 НимФа, ДгобитеЛБИ Муза и Грац1Н, Што вамљ грлу гласа е задоста, Топлимт. грудма и духомт. слободнБМЂ, Вћку овомт. хвалу уздижите, Оглашуите што садт. уживате, . Одт. родбинца и свогт. отачбинца г Што до сада ни одт, кога жива, Ни домаћа толи одт, туђина, Пакт, у груди дубоко смћстнте, И поштенго вћчномт, преданте, Да се на нћг' будућностБ угледа, Да ревнуе свога реда славн. Тако и вб1 друзи ми данашнвЈГ, И сви Срби малн и велики, Сладке плоде што сте окусили, Ма н мало доброте Нинића, Са ума му име нескидаите, Пратите га до гробова ваши, Са лгобавлго и благодарношћу,,