Подунавка Београд

рама, р].кама, градовима, езерама , селама и т. Д. Ова е последна игра нћговогЂ великоумЈн бмла; ербо ово младо мудовлште науке умре пре него што наврши седму годину живота свога. 6втим1е АврамовићЂ. ДОПИСЂ ИЗЂ ЗАГРЕБА. (Конацч..) У Сплћту се штампаго ст. новмиђ правописомђ п$сме разлике на поштеи!, божк и т. д. Клшига бштће за наше црквенике одћ користи. — У Трсту изашла су два дТ.ла на натемв езмку одђ г. Нлгв Рукавине ЛтбачкогЂ : 1. Кгоа Љсће Ађапс^егип^б- иш! АђууасПип^Гогтеп пеђ§1 с1еп Ие§-е1п Дег Аивргасће ип<1 КесМ.чсћгеПнт^. Огатша^саћасћ уегГавб! уоп ЕИаа Кикаујпа v. Јлеђ§1а(11. 2. Граматички превводдч (!!!) за народно казалиште одђ Плге Рукавиие Лшбачкогт,. Н се нећу пуштати у протресанћ унутарнћ цђне ти дћла, ербо хи нисамв 10шт> прочитао. Но држатћу се само едне ствари— наиме ортограФЈе. вб1 сте већЂ опазили изђ едне рђчи наслова нђшта новога. Да богме, време одђ реФормац16 10 шђ н1е прошло кодђ насЂ: едва што е Даница извела тежкимЂ мукама (и све што су шшђ помогле наиболћ силе западне стране к»;кнб1 Славена), тежкомЂ мукомЂ и неволвомЂ (кажемЂ) реФорму, кол м;кнми западЂ Славена приблажуе осталому сћверному западу Славенства, ето ти опетЂ г. Рукавину, кои е у свонш глави пронашо, да га реФорма 10 шђ н1е савршена, него да треба на начинЂ тал1инс»пи предвостручити нћкое самогласнике, 1) за да се тимђ назначи ударенђ пређашнћгЂ самогласника. А ту реФорму подузе г. Р. на свош руку, безЂ да е кога пштао или слушао савћ^тЂ , да одустане. Да е г. Р. на нашемЂ обзору з^ћзда првогЂ блеска, бм му се опростило, ербо каже *) Овде е г. допноателг. сигурно хтћо рећн „сугласнике ," ерт. г. Рукавнна, како и.зг, горе навсдене ; у насдову рћчи „ превводди " видимо, неудволва „самогласпике ," него „ сугласнике ." •—• Ову прилику неможело пропустнтн , да неизразимо наше велнко удн- | влћнћ на рћчп истога г. Рукавине, кое ономадне у 13. брон) Зоре Далматинске читасмо. Онт. претре- | сагоћи преводЂ г. Димитр!а Поповића „Освалдг или златотворно село ," каже „да небм много жертве одг. ; стране Сербаллх сталло , ако бнду 1) н они латинска олова за свого шњижевностБ примнли, будућ да већ и онако половицу латиннки с-лова зпотриб.шва- ј

1) А ха, г. граматикеру, дакле „биду! " То е сигурно по ВашимЂ спрезанл Формама. Мв11и 10штг. нисмо срећу ималн читатн, но изт. овога можемо суднти, како су осиоване н савршене! Кодт. насЂ „ биду " кажу дћца кадЂ проговарам, а мб 1 велимо „ буду ." УчрединкЂ.

се, да велике главе имаду свое мухе (Еаипеп), у кое невалн днрати, него праштати ш збогв величине и .ш величанства исте главе: но како ј може г. Р. у кнвижеству нашемЂ као 1)еи8 пнпогит ^епГшт метнути се у познтуру реФорматора, то никако докучити неможемо! ЗарЂ ли ммсли г. Р., да се реФорме тако лако уводе у јкивотђ , као што се рађам лако у глави и напишу наартш? Или мон:е бмти ммсли, да свђтЂ сваку реФорму тако радо г.теда и прима као какву нову халвину? Нипошто! Да шта: свћтЂ мрзи на сваку реФорму, као медвћдЂ на човека, кои га тера изђ свогђ брлога, и пази добро, кои се на таи посо спрема. Тко око реФорма ммсли и ради, нека прво добро проммсли, еств ли реФОрма нћгова заиста времену сходна, необход710 нужна? Тко то нечини, нагазитће као врагЂ на великш петакЂ, раздражихће свћтЂ протива себе; неће (истина) лролити крви , него много жучи н црнила, кое бм се могло повратити у болм сврху. Тако нека и г. Р. пази, да нена- ! гази, и пр1е одустане , него побуни свћтЂ противђ себе и изпразни кесу свом на штампанћ кнт.нга, одђ кои ће онђ главомЂ остатк наивћ.рнш и наиискре1ни читателв и штователг.. •— Матица наша, како ће ВамЂ бмти познато изђ Новина, врло добро напредуе, главница се све више допуннва. Гундулића прво дћло, што Матип,а издае, бк1тће т. м. готово (како ? то знате такођерЂ изђ Данице). После тога издатће Матица Деметровг историчк1и драма „ Теуту ." По свои прилици те ће и наша Матица временомЂ издавати свои часописЂ. Боже даи, да бм се то стало што скор1е! Свако дружтво кнје.и;кевпо треба да стече уплнвЂ и правацЂ кнвижевими , но тога другче стеће неможе, него средствомЂ кнвижевногЂ листа или часописа. К|Х1 е1 ва1уаУ1 ап1тат теат ! ■— И. Р. Ц.

го, 2) дочнм она друга пола герчких писменах такову моћ н оштрнну има, да само сузе штгоцу на очн наганн." Гди е бг>го, н шта е мБ1СЛго г. Р., кадЂ е ово написао , мб1 никако докучити неможемо; зато га само сажалћвамо као краткоумна н педантнчна човека, кон ни мало далћ одб носа негледа, н неразбира, шта, н кадг, и коме говори. У мћсто да своима рођацпма препоручуе, да драгоцћну старину, кого су самн одбацилн, и кого су Срби за себе н за нби в-ћрно сачували, на ново пригрле, онђ е радт. н Србе одђ н ћ да одвратн!!!??? О СогИоп, Согг'(1оп ^иае 1е (ЈетеМга серг1? —Смгглуи му се Воже , ерг незна шта твори! —• Учредникт.. 2) 1оштб лћпше, него „ биду ." Швабе н ГрцИг кадЂ Србски говоре, у мало когои рћчи да непромћггу е на м; и мбј смо ималн вггше путз прнлику такове чутн да рекну: трибамЋ, а напротив г. наши лгодн кажу требамг, дакле н „употреблнм -б, " а не „употрмблнвамЂ." 8ареге анс1е ! УчредникЂ.

З г чредникЂ М и л О Ш Ђ П о п о в и ћ Ђ. Издано и печатано у Правнтелственои КнкигопечатнБи у Београду.