Подунавка Београд

58

ска нарћч1а нисмо кадри подђ еданђ наиупђ дотерати, пактћ ша ћемо онда о другмхЂ сзмцнхћ говорити. Тко бм данле захтевати мого, да се н. п.: мука М{1ће, муха Миске, млинђ Мић1е, мати МиИег , пуле Ри11еп Еоћ1еп , пламЂ пламон-Б Р1атше, стрћлн 81гаћ1, клада К1о1г, уврхт> (1ћег, прудити Ггисћ1еп и т. д. или багнБ и саме славенске рћчи: Погубилљ и погибелв, хладг. и ледЂ, — еднако пишу, премда се' нвихова сродностб одрећи неможе; тано стон и са Градћцг (ГрадацЂ) и СгаЈг, ово е нћмачко и оно славенско образоваше. Оне рћчн, кое се чине, да су нзђ славенскога езмка у нћмачкБШ прешле. већомЂ страномђ видђ славенскогЂ родителнога на себн носе, и тимђ понћгцо доназун), да су одђ Славенства узете, н. п. Миће муке, Миске мухе, 1леће лгобе и т. д. При размБшглнванго овмхђ €зб 1 СОсловнмхђ ствар1и немогу да незавапимв: Слав1о! славјо! како годђ у теби никада сунце незалази, тако се исто н твое рћчи по широкомЂ свћту н чакЂ онуда, гдћ о Славенству ни поммслити небм могли, простиру, и кадЂ се твол една рћчЂ као ГрадацЂ скоро хиллду година борити морала, докле е нћмачкми видђ узела, у кое дакле врћме мораго она нанменованја, кол ученми св Ј .тђ заедно са свануткомЂ европеиске истор^е поздравлн, спадати, кадЂ су нђнмн слћдеће предмете крвстила као ш,о е: море одђ мохрое-лгопрое; адраиско море одђ адро данасЂ н^дро, 8111118 (зато се зове к син$ море одђ глагола сн^сти* ести), 23и(еп> - Далмати изђ дохолма ти и кадЂ се спое онда буде Д'алма-ти т. е. становннцн до хлма (ћаши», веле-битЂ^хелемитЂ, хеле-мшце=велебнЈцегвелебићв.) ; Дра-ва одђ глагола дра-ти геј^еп и полога ва (ова), дакле данашнћмЂ нзговору дерава бсг гсЦЈеп&е ; сава одђ са-хва-си-ти* СЂквасити , дакле ђсг Л6есГ<ђпзсштепђе ЈГир одђ тога е глагола н латинскн адиа; тнса одђ прнлагателнога тих и полога са (св, са, се), инда бег Гапћс ; Дунав ©опаи одђ сугцествнтелнога до, доиг, дно, дано , одђ туда и прилагателно дон-вш, копуле а (и, ип&) и полога †(овђ, ва, во), дакле бсг ИсГе ©1гош; 181ег одђ славенскога езеро , дакле Шпашг езеранн; ерделв одђ славенскога хрдг данасЂ 'ртЂ (•= брвдо), копуле е и полога лђ као у учителв; 8иех, сзбјкђ медго средуземнммЂ и црвенммЂ моремЂ, одђ славенскога глагола свезати, дакле 8\ег ? Вћхца езмкокспмтателн могле бм саме изђ старославенскога езмка горе наведене рћчи:

мохрое, хлопђ , лдро, сн^сти н драти, убавћстнтн, да е данашнми црЈ.квенми или старославенскми езмкЂ •—• бЗђЖЂ стармхЂ Илмра бмо, кое истор1а са своимђ почеткомЋ споминћ, и суетно е напрезан1е онмхђ нашихЂ списателн, кои се труде доказати, да Илмрн нису Славени (ово име текЂ у петомЂ столћт1Н) починл се споминати) бмли, ерЂ ихђ праведно пв1тати можемо, да кои народЂ надеде, ако не Илнри, мору и горе наведенммЂ рћкама имена, кон свонствама тихт. тако точно и данданасЂ одговараго? Ако ми Б огђ и срећа послужн желимЂ се сђ врћменомђ мало дублћ у таи посо пуститн, и сада само прнмћтнти морамЂ, да е жалостно н помшслнти а камоли дочекати , да бм една, као 1цо Об1це Новине кажу изгублћна аз1*атска стража ма кого грану те велнке и древне Слав1е, кон исто тако стара као и име мора и дунава, при уважеш'го свое древностн у аз^атскми народЂ претворитн моглр. КонцемЂ г. 1843. Т. БрвкићЂ.

ОСНОВИ ФРИДРИХА ВЕЛИКОГБ Одломцм изЂ н$говЂС Списамп. Наблгодаванћ закона еств еданЂ единнтмн основђ , кои е лгоде прнморао, ннлзове надЂ со6 омђ поставити ; ерЂ то е правми узрокЂ сувереннтета. Наивећа е несрећа, кадЂ зломмсленику нспадне за рукомЂ наговорнти владћтелн, да е нћго†интересЂ одђ ннтереса свои поданика различанЂ; у томђ случаГО постае онђ. безЂ да зна збогЂ чега, непрГлтелЂ свога народа. ш. лб свакогЂ законодавства еств обште благостан-к. Иогледамо ли поступанћ нанмудрји законодавателл, то ће се виднти, да законн свагда духу народа, за кои се издаго, сходни бмти мораго. Владћтелг. кои духЂ и срце изображено има, свагда ће свое расходе и трошкове на 110 .1зу свога народа прорачунити. Вештииа изнанћ установлнвати порезу састон се у томђ , трошкове тако разделити, Д а се народЂ неугнћтава. Истиннто богатство народа састои се у обдћлаванго землћ. Али знаменнта точка есу брике н трговина. Землл она у којои се равио-