Подунавка Београд

Предћли одђ природе за раи земнми опредћлћни •— разлеже се по нвима гласЂ различнм птица ■—•• КадЂ сиђо у Раковачши потокђ, коегђ ситно жуборећ !и поточићљ одђ чесме укреплћнЂ красоту зачинлва, и далћ преко подножим потока Авале путугоћи, поммслимђ да самв у СаксонскомЂ Шваицу, али кадЂ путове, гору немилице и безЂ реда изсћчену и т. д. просмотримЂ, рекнемЂ : „О Боже! кадЂ ћемо и мм ову пребогату природу на болго ползу употребит' и уважит' умети.! " •КадЂ приспћмЂ кђ Рипнго, оставллгоћи гордо узввзшену Авалу сђ леве стране, угледамЂ изђ далека, да се нешто здраво пуши, одђ кое пушннве цела се ^сћверозападна долина замаглила ; кадЂ кодђ меаие, а оно цео пластЂ ђубрета и брлога одђ сена, сламе и т. д., кое е преко целе зиме скуплнно, запалћно, запвхтамЂ меанџ!го: „Што си запалт ово ђубре?" Одговори: „Да шта му знамЂ друго". „А зашто га небм извукао на нћиву и по овои растурш , " рекнемЂ, „па 6б1 ти плодн1л бмла." Одговори: „Вала Богу, она е плодна и безЂ ђубренн." „Добро брате," кажемЂ му, „али колико е плодна, толико бм не само шштђ плодшн бмла, кадЂ бм тш ово ђубре, едне године на едну, а друге на другу нвиву изнео и по нвима развукао , иего бм ти и земла мекша постала , па бм е лакше радш ■—. " Одавде седнемЂ на кола и пролазећи поредЂ Трешнћ, одђ г. 1839. знаменито место, доГ;емЂ у Ралго око 8. сатш сђ вечера на конакЂ, и то у овои меани на брду. Овде првми путЂ, како самв се у отечество повратјо, видимђ , како наши селнци по прво6б1тномђ обмчаго (као што самв у С. Н. Листу чис. 14. 1843. год. изрекао) благодатг, ватре уживаго. КадЂ уђемЂ у меану сирћчв , застанемЂ 8. селнка, кои око огнвишта, на комђ толика ватра гори, да бм се ма какнв^и бравв изпећи мого. на клупама и столицама седе. »Добро вече браћо," рекнемЂ. „ Богђ ти помогао," одговоре ми. „ИмашЂ ли собу меаш^л" ? „ИмамЂ," рекне ми, и одма ме у собу (на плћсанв ударагоћу) одведе и почеств учини, да ствари на креветЂ, изђ дасака одђ едногЂ до другогЂ дувара сђ десне стране начинКнЂ, спустимЂ. По овоме коч 1 лшђ отидне гледати конћ, а н отворимЂ собна врата и станемв узЂ пражнми дирекЂ, да гледамЂ, како се мои мили землћдћлци , пастирима у гори подобно, грего. Ови

» око ватре сачанлваго еданЂ кругв, кои е само гди главнћ стое, уштрбиутЂ. Овако седећи сви б1лго руке на колена наслонили, а дланове упра| во ватри окренули. КадЂ се западна врата меане отворе, а оно сђ источне стране ватре грего. ћимЂ се оће димђ очи да истера, а кадЂ источна , онои другои страни. СадЂ се пустимв сђ нвВма у разговорв: „бсте ли сви браћо одавде изђ Ралћ ? " упБ1тамЂ. ,.6смо," одговоре (изузимагоћи еднога , кои ми е после у разговору казао, да е онђ иза Н. Пазара близу Пећи рођенЂ, па е тш1Ђ пре 15 година овамо дошао), СадЂ одма упБ1таго и они мене: „Одкуда си тб 1 ? " ОдговоримЂ одкуда самв и приповћдимг јимђ , гди самв до садЂ бмо и шта самв рад^о. С ђ пунБ1МЂ удивлћшемЂ сгледну се , говорећи: „Вала Богу, брате, ко 6 б 1 рекао да е онђ у Левчу рођенЂ ! а Далћ међу прочимЂ разговорима рекнемЂ 1 имђ: „ЗарЂ небБ1 болћ бмло, да у соби седите, него узЂ ватру да се печете?" Одговоре ми : „Може бмти да бн и болћ 6 бјло, али мм смо овако научили." „Та ше брате, да ; 6 б 1 може 6 б 1 ти болћ бмло , " рекнемв , „него за цело е болћ, ерЂ не само, да се манћ дрва изгори, одкуда радЂ заштедите и ратше живите, него небм халвине горели, и сђ едне стране пекли се, а сђ друге мрзнули , одђ куда , како пролеће дође, ло протисли, пробади, реуматизми и на друге коекакве болести тужите се." „Бога ми есте, " одговори еданЂ између нви, а други ме запБ1та: „Па како живе ти лгоди тамо, гди си тм 6 бш ? " „Е мои брате," рекнемг, „тамо лгоди сасвимЂ другч1е живе, 10 штђ кадч> 6 б 1 они тако доета плодне землћ и горе ималп, а малБш данакЂ , као вм, плаћали, нигде срећI шегЂ народа небм бмло." „Вала Богу, брате, | зарЂ тамо нема доста землћ и горе ? " „Нема богме, и то е тако неплодна," одговоримЂ, „да ништа немогке да роди, докђ се неиагнои, а одђ I дрва ни прутЂ нема где одсећи, докле га некупи, а камоли грмЂ." •— „О Боже, тебе валимЂ, рекне еданЂ, подигне капу и погледагоћи наоколо седеће, климне главомв и рекне: „Међер!' ти мб 1 браћо царуемо ! " По овоме друпи «« запмта : „Па зарЂ и велик^и данакв плаћаго • I РекнемЂ : „Те како велиши, па и то И1е доста, но 10 штђ и свое жито несме нвко да мелћ, Д а се лебомЂ рани, јдоиле на нћга данакЂ не пда' ти." СадЂ сви подигну капе и повичу: „БоЈ« е ! поживи нашегЂ КННЗА, тебе се молимо! "

(Дад-ћ сд ^дув.)

Учредншљ Милошв Поповић-Б. И з дз н о и печатано у Правителственои Кнвнгопечатнви у Београду.