Подунавка Београд

Руке даите, заклетве полан«'те Да ћ' у СВ1К) еднак' куцат' срдце, вдна душа една мб1с'о 6 б1ти, Сва племена кол ће срећити, А душмане на вкке страшити, Да признавд одб себе већега, Да милуго одђ себе бол-ћга, Да поштуш одте . себ' мудр1ега," ■Кадт. Светоплукт. п4сму свош сврши Све славенске запћваго землћ А изћ уста к'о едшем-в срдцем -в : „Жив' намЋ дуго и над!, нама владаи, О великш Кралго Светоплуче ! Небомт, землвомЂ теби се куиемо: Болћгт. владца одт> тебе нећемо ! Дћла Виндска, Србска и Моравска Ческа, Полвска, Рус1а велика, Частв Панонске и све землЉ Славске Све некЂ су ти држава н царство ! Творацт. тебе, т&1 наст. управлно, Залаго наст. светима мислима Узаимичне слоге и лгобави, Све Срб-Славе братски споаво Око едне точке и жертвишта, Све срећш, одђ нби се срећјо, ЦћлБШ народЋ кт. слави уздизао, Угодш Богу и човечству, Спомннбо се к'о Ген1и хранителБ—• Докђ е неба и на небу сунца, И подђ сунцемт. СрблБина витеза! —

НЂКЕ ПРИМЂТБЕ ДРА. М. I. С. У ПУТОВАНК) ИЗЂ БЕОГРАДА ПРЕКО КРАГУ6ВЦА У СРЕЗЂ ЛЕВАЧКШ. Кадт. човекЂ, едногљ народа и землћ станћ у свимђ смотрен1ама познавагоћи, више година у странимљ државама проведе, па по повратку у ону исту землго или народв умЂ свои на станћ народа баци, свашта у смотренТз узме и оногђ времена станћ са саданвимЂ сравни, прмЉти, да е се преобразило, променуло и поболвшало. Но кадЂ 6б1 оне землћ и народа само кругЂ природне промене изпмтали, истина Аа бм промену, будући е све у облт1ГО неба и землћ промени излоагено, нашли, али поболбша"ћ никако, кое само правителство, мудро-пред8 идеће правителство сдномђ народу дати може. 0 овомђ ћемо се наилакше увћрити, кадЂ на н ^ке Аз1лтическе народе поммслимо, кои како

пре хиллду година, тако и данЂ данасЂ свои првобмтнми животђ проводе. Дакле поболвшапћ и вмшш степенЂ изображености само мудра и далеко предвидећа правителства народима дати могу. О овомђ далћ овде говорити предузетми ми предметЂ недозволнва , зато на нстми прелазнмЂ. Путованћ мое изђ Београда преко Раковице, Рипна, Трешнћ, Ралћ, Сопота, Кораћице, Белосаваца, Жабара, Чумића и Крагуевца у РековацЂ, никакву другу цћлв ние имало, осимђ видити се сђ родбиномЂ и пр1нтелБима ; но побуђенЂ радосћу, будући самв поболвшанћ премилогђ ми отечества у млогимђ смотренјнма примћт10, и одушевлћнЂ за све предрагогЂ ми Србства, не налазимЂ за излишно нћке кратке примћтбе , изђ данашнћгЂ живота Србалн узете, изрећи. Изђ Београда пођемЂ 17. Априла после ручка, на колима Ввшокород. Господ. Книћанина, и како изиђемЂ изђ града (чарш1е), окрећући се одђ барутане кђ МокромЂ Лугу , кодђ закопа, кои су Турци, боећи се Србске силе подђ Црнммђ ђорђемЂ, закопали, примћтимЂ неко вмше пута успоредЂ побивено каменћ, кое свакога Србина тронути, а наиживлћ оне гоначке и вћрне Срблћ, кои су, за отети одђ Турака БеоградЂ, кодђ истогђ закопа славно животђ свои нзгубили, представити мора. За закопЂ су или ендекЂ место Турци врло добро изабрали бмли, будући е на самомЂ погибалу брда изкопанЂ, како страна одђ града на вмсини а одђ МокрогЂ Луга у низини да остане, збогЂ чега е тежко било и продрети преко овога; али Србскои сили подђ славнммв предводителћмЂ ништа насупротЂ стати Н1е могло, да градв неоевои. Преко Врачара далћ идући, само су се пасућа стада оваца и аганнца по полго видити могла, кол су лгоди изђ удалћнм места у БеоградЂ на продаго дотерали; али кадЂ на прекосавске предћле, кои на подножго Србски и Фрушкогорски планина леже, иогледнемв, поммслимђ : да л' самв игди овако величественно положенћ вид10 — падне ми на умЂ Чесгпи замакЂ , сђ коегЂ се преко Молдаве на Златнни ПрагЂ и нћгову околину гледи — а шштђ да су ови у ономђ обдћланго! Наступагоћи у честе, шумарице и лугове, а после овбг у планине, све се у наилепше зеленило, особито рано листагоћа грра, обукло.