Подунавка Београд

Л? 22.

д в о е. У ходнпку, миломћ м4сту, Двое сћде замБ1шлћнБ1, М-ћсецч. сне, зефир-б мнлбш Благ1н мирнсв разпростире. Свуд' тншнна мртва влада, Тект. се уздист. кои путт. чуе. Кажн, вило ! ко су сћдећ' Ово двое заммшл ћнБ1? Ил' су братац -б и сестрица, Ил' лгобезникЂ н лмбовца, Ил' су душе изумрлБ!, Што доиове обилазе, И на милб1 нћгда мћсти 1ошћ е' и мртвн радо баве ? Они само тако сћде! Вратт, н сестра разговоре Увек -б ваа.-не зарт. нмаго ? А лгобезникЋ н лгобовца, Ако ћуте, барт. на ближе вдно другом' сћдећ', руку ЗнакБ вћрностн тврде, држе. ВледБтн мћсецт. нект, ти каже,. Онт, е елуш'о НБНне танне, ЗеФврт, обе загрлгое, О нћ познае чувства нБина.. Ко ће таину да нзпБгга, Што на небу мћсецт. слуша Т Ко ли чувства да разуме Тгомт. вћтру саобштена ? Устац, пренн младт, делјн, Шта е тебн ова мома ? 1 'Го е мод посетрима , Уздншући проговара К'о нза сна тргнутт, младнћт,,. Ха ! за далћ немои пБпат', Ди >бопБ1тна чнтатедБка I

У С у б о т у 27. М а л

184«.

Већ' сан;алн младн двое, Што о еднон ватрн горе, А помоћБ шмт, непрнтиче, Да ш слгобн жаромт. лгобве.

К. С. Поповнћт..

НЂКЕ ПРИМИТБЕ ДРА. М. I. С. У ПУТОВАШО ИЗБ БЕОГРАДА ПРЕКО КРАГУ6ВЦА У СРЕЗБ ЛЕВАЧКШ. (Наставл&но.) Кздђ предЂ меану поеле вечере изиђемЂ, виднмћ на онои страни потока Ра.и.скогЂ ј гаго да великш пожарљ гори. УпмтамЂ меанЏ1Ш, шта оно онамо у гавд гори? Одговори, да су лшди по ш>ивама лугЂ крчили, па аапалили. Ио овомђ уђемЂ у меану и добру ноТш моииђ РалЈЕ.чанг.има рекнемЂ! Сутра данЂ 18. Априла пођемЂ изђ Ралћ. Идући преко Сопота , гди се лепа чесма кодђ меаие налази, кђ Кораћици, наиђемЂ иа едногЂ селнка, кои краи пута крупникЂ сенше. Нвива беше по одавно орана, и то тако, да осекЂ бразде дубиши одђ трм прста небмлше, а ширана дублг.ину исте четири пута прелазаше. Ио названш Бога, упмтамЂ га : „Шта сеешЂ, брате, по тако крупномЂ оранго и бусенго?" „КрупникЂ," одговорн, додавагоћи : „чека, и чека, да киша падне, и оранћ покваси, да бм бол ! ј повлачити могао, па пема, а л оћу да посеемЂ, па Богшн волл." „Добро брате, " рекнемЂ л, „нека буде Боипа волл, али да си тм ту твого нБиву другоач1е поорао, па бм ти и Бож1н волн болК помогла." „Алн како 6бт е другоач1е поорати могао ?" заимта ме. »Тако,