Подунавка Београд

брате, да си тб 1 бразде уже а дублК орао, онда не само да бм ти ситнје оранћ бмло и траву, кон ти после тито отрави и преузме, изђ корена утр'о, него бм ти лакше бмлб и повлау 4 ■ ^"1"' ♦-'»«' "Ј т чити. А што се годђ у дуолв узорану зем.иО сее, то е сисурнш усевт. одђ суше; ерх. само онда жиле свое у дублвину пустити и разширити моаЈе, кадв се ситно и дубоко изоре." •ДалК идући кб Кораћици примћтимЋ вмше пута у едномљ грму крстљ изрезант., коегљ первази види се да су сваке године понавлини. ЗапмтамЂ коч1аша шта онаи записљ значи ? Одговори ми да незпа: но лгоди ми н1јни , кадЂ у Кораћицу дођо, приповеде, да су онде нћки Срблви, побивгци се сђ Турцима изгинули , па да су шмђ сродни спомена ради онаи записЂ начннили. Ово ми се сђ тбјмђ вмше вћронтно учини, што самв и неко каменћ овди, онди, краи пута у истоме гаго побивено прим^ћтЈо.*) У Кораћицу кадћ приспћмЂ., буде 10. сат1и , гди се конби одморе и и, неимамћи шта друго, попаре мало поручамЂ. Одавде по томе пођемЂ, и идући кђ Белосавцмма угледимЂ сђ БелосавскогЂ полл РудникЂ, као нице одђ снега белећш се. У Белосавце кздђ дођемЂ, одседнемЂ у прву адовудЂ меану, да коџви оддану. Вндећи неке безпосличаре и нераднике, гди око огнвишта рупама обкруженогЂ-.(будући е меана, као да су по нбои свинћ риле , неравна) седе.рекнемЂ: „6 ли данасЂ каквћш свечанми данЂ, те нерадите?" Одговори ми нЈ.кш селск1и калаиџ1а, -кои е иоле ленћ лгоде безпосличарима учинити вештЋ, да ше, но данасЂ се тако догодило. „Чини ми се, да се то кодђ тебе чешће догађа ," продужимЂ н , и рекнемЂ : „сђ Богомђ !" После два сата ( одђ при.шке) стигнемЂ у Жабаре, гдн вмше ћерамндомЂ покрнвенш кућа, кое пре неколико годииа нису бмле, примКтимђ . Овде застанемЂ кодђ меане ЖабарскогЂ кмета П. Ст. и свшшрскогЂ трговца К. изђ Чумића. Ова два поштена чонека лепо ме предусретну и са особитммЂ лгобоомтствомЂ о различнимђ предметима ПБЈтати почну. КадЂ јипб н између другогЂ подобно РалБЧанима приповедимЂ , рекне кметЂ ЖабарскЈи: „Во.но бм те, брате, да мн ое у селу догодшнћ,* п ое'лннима , кадЂ се окуие, тако ириповедишЂ него Богђ зна шта. " Међу тммђ скуе ЦнганинЂ „ " ■ ■/, *) Овако се каменЋ готово по целон Срб!п кран пут-ова налазн, н то не само онде, гди е некадљ бнтка бв1иа н лгодш нзгннуио, него н онако спомсиа рзди, па иа гдн да I Ј воГшн погннуо.

два три конБСка клинца , будући е едиа пдоча коиго клачићати почела , и утврди исту. Садт, нођемЂ и по мраку у Чумиће приспћмЂ на конакЂ. (Дал^ сл&дуе)

КРАЛБ И ВОДЕНИЧАРЂ. ХенрихЂ II., кралБ енглезк1и, еданЂ данЂ отиде на конго у шуму ШерводЂ, да ловн елене, и за то се сђ такомЂ охотомђ заузео бмо, да се одђ нћгове пратнћ оддвојо и у шуми заблудш. И тако коекудЂ на конго тумарагоћи, умори се не мало и уплаши, наииосле паиђе на едногЂ воденичара, те га запмта, куда е путЂ, кои у ВоттингамЂ води. ВоденичарЂ ммслећи, да е онђ горскш аидукЂ, рекне му, да беиш по далћ у шуму. КралБ се насмее , те проговори: „Н нисамБ аидукЂ, л самБ честанЂ племићЂ; заишао самБ у шуму, пакЂ тражимЂ конака, гди ћу преноћити." — „Шта , вм сте племићЂ ? " проговори воденичарЂ; „заиста ц!>ло ваше иманћ на леђи вамБ е , а у џепу ни паре нем^ате. Но ако сте честанЂ човскђ , л ћу вамЂ дати конакЂ да преноћите." — „Л самБ," проговори кралБ, „свагда бмо честанЂ човекЂ, и ево мое руке." — „Не, не пр^ателго," настави воденичарЂ , „н у помрчини непружамЂ никоме руку: морам-Б васЂ болћ познавати, пре него што се рукуемо; но аидете самномЂ, близу смо кодт> мое куће." Кралв пође за нбимђ ; кућа е вко вонлла на ела, коа су онда гоговлћна, и пуна в дима бмла, но опетЂ е бмла доста видна тако, да е воде1 Ј кчарЂ монархово лице разпознати могао. „Ваше ми се лице допада," проговори онђ, „вм честно изгледате, вм ћете ову ноћв сђ моимђ сбшомђ РихардомЂ заедно спавати." На то проговори воденичарка : „Онђ е истина красанЂ момакЂ, но добро е предосторожнммЂ у послу бмти. 6 л' то башЂ истина, да вм нисте аидукЂ? Покаиште намЂ вашЂ пасошљ, пакЂ ћемо вам -б веронати." Младми кралв нас.мее се на досетлБивостБ Јкенску и проговори: „Н самБ дворлнинЋ , панЋ самБ у шуми заблуД1о : свако добро, кое ми учшште, богато ће вамЂ се награднти." СадЋ воденичарЂ свошВ жени пришапће аа уво: „Оваи се странац'' види по нћговомЂ одћлу и обхбђенго, Да е одТ' дрброгЂ рода;, гр!ота бм бмло," јнћга одђ врата одгнати;" на кое жена кралго проговорн: „Добро иамЂ дошли младићу, бб ! ћете добру постелго имати ; а ћу Фришке сламе у вашЂ кре-