Подунавка Београд

ве тЂ метнути и куделвнми чаршавЂ одозго просТ рти. Нећете рђавогт. друга у кревету имати . нашЂ ће рођенми смнб Рихардт. сђ вама спавати." СадЂ они седну вечерати врућЂ пудингЂ, осимђ когђ су 10штђ и добру питу сђ абукама имали за ело, кђ томе јоштђ и добра пива, кое су изђ едне црне шолћ сви редомЂ пили. „Ово П16МЂ за ваше здравлћ, добрвш друнге," прогов ори воденичарЂ, за тммђ еданЂ наглвш гутлии повуче ; кралв настави : „Л вамЂ благодаримЂ З а вашу здравицу, допустите ми да и л по обичак> истммђ начиномЂ вашемЂ снну нап1емЂ." Ове е већма и већма дћиствје пива отварало срце дружевногЂ воденичара. О нђ мигне окомђ на жену, кон одма донесе шштђ едну одђ ди'вачи печену паштету, кг>л е кралш тако вкусна бмла, да е рекао, јоштђ овако сладакЂ залогаи нисамв иигда окусн). „Господине! " проговори РихардЂ, „ово за насЂ башЂ н^е никакавЂ осо6 итбш залогаи, мм то свак1и данЂ едемо." •„Доиста ?" настави кралв: „у коши вароши купуете месо?" „Шта? да купуемо!" проговори РикардЂ, „ мб1 нигда зато ни пару неплаћамо; им налазимо у шуми, гди слсбодно изпредЂ насЂ трчи. НаиманЈ, е по два три комада дивачи кодђ -васЂ у кућн, и то све меснате н угоене; но а васЂ молимђ, да о томђ неказуете никомђ нншта, ербо мм нисмо ради збогЂ млоги узрока, да кралв зато дозна." — ХенрихЂ одговори: „Небоите се, о томђ неће кра.и, ништа одђ мене дознатии почемЂ е крћпкш напнтакЂ по обичаго оногђ предћла изђ смешаногЂ пива и вина ИСП10, легне у креветЂ, простртЂ куделБншмЂ чаршавомЂ по слами. У готру дођу и нћгови пратјоци предЂ врата воденице, башЂ онда, кадЂ е онђ у намери бмо на конн узаати. Дворлни клекнуше предЂ кралн говорећи иу: „Ваше Величество!" ВоденичарЂ садЂ почне ммслити, о сђ почетка непр1нтелБскомЂ преДусретанго кралн, о опаснои таинипаштете одђ дивнчи, да ће обешенЂ бмти, те падне на колена предЋ ноге кралКве. Кралл га види да Дркће, изгргне мачЂ и ни речи непроговори, на "ое воденичарЂ [поммсли , да ће му кралв н:и" отђ узети , падне на землго и изЂ свегЂ грла Дрекати почне; немало се изненада обрадуе, к адЂ га е кралг, наградјо.за; нћгово пр1ател1.ско угоштенћ са благородсгвомЂ и годишнбимђ изЛржавацћмЂ. К з Д ђ се кралБ ХенрихЂ у ВестипнстерЂ "атрагЂ врат!о и са свои двораии разговарагосе, шта 1 имђ ое у лову догађало. каже, да е

догађаи са воденичаромЂ одђ свјго други ваи6 олб 1 и бмо, и да бм га Јкел10 са нћговомЂ женомђ у двору имати. Тога ради онђ сђ места оправи .едџогЂ вћстника кђ нбимз; оваи, текЂ што е пал<н\Ђ извршјо, ал' воденичарЂ повика: Д „л то немргу да поннмђ ; шта имамо мб1 посла кодђ двора ? " „Наипоеле ћемо 6 б 1 ти обешени," проговори Ри^ардЂ, ербо се сетт разговора о дивачи. „Лмачно не." дода вћстникЂ: „кралв о вама добро ммсли, онђ е вама за честв пр'уготов10 велику частв." За ово радоство извћст1е обдари воденичарЂ вћстника, и обећа му доћи по заповћсти кралћвои; текЂ што е вћстникЂ бмо отишао, а воденичарЂ се са сво10 мђ женомЂ почне договарати, како бм се'они за оваи поодђ на наипристоин1и начинЂ преправили. „Та стварБ бн насЂ богме доста новца стала," рекне онђ, „али мн морамо са достоинствомђ предстати, макарЂ све на то отишло, што смо досадЂ заштедили; нама требаго нове халБине, конби и слуге, седла и простирке! " Жена му нћгова помогне и одврати га одђ овогђ великогЂ трошка. „Тн се само небрини, на мене ноћешЂ пи паре потрошити; мени су добре и мое свечане халБине, пакЂ ћемо на натпимЂ воденичарскимЂ конвма лшити, а оседлаћечо 1и и зауздати што болћ можемо." У овомтј угледномЂ одћлу доиста су лшећи отишли у дворЂ, нб 10 вђ е сннђ РихардЂ напредЂ ишао, кои е [петлово перо за шеширомЂ заденуто имао, и тако су ступнли у предвор1е кралћво. Можемо мнслити , кздђ се воденичарЂ са сво 10 мћ породицомЂ уиазао, кон свое просте обичае и халБине ни иаиманћ н!е променула, да е то кодђ двора велик1и смеи побудило ; ал' е управо ова различностБ бнла по вкусу кралћвомђ, кОи 6 сђ честпимЂ лгодма врло пр ^нтелБски поступао. „Добро дошли, господине риттеру," проговори кралБ, „н добро дошли, вб1 лепа дамо , и вм младми господнчићу, кои сте мн у спаванго другЂ бмли." Та!;ођерв и кра_ лБица, кол е приступила, говорила е прЈнтелБски и милостиво и не мало се увеселлвала сг збун1'ЈномЂ воденичаркомЂ, коа е тако круто предЂ нбомђ стоала , башЂ као дама на карти, и за сваку е рћчв клецала сђ нОгама. Ово се посћштен^ наивоћма о ручку украшавало; воденичарЂ е ео и П10, шта му се годђ предложило , безЂ д<а « рћчБ едну прогОБОрн); напротивђ пакђ нћговЂ е смнђ 6 б!о разговоранЂ, сва ела, ноа су доношена, нису му вкусна бнла, зато наипосле изкаже, да онђ рад!е еде црнии пудингЂ, и маши се рунамЂ у нћговЂ грд-