Подунавка Београд

да«Ђ славила; алн кадЂ знамо, да млого таки дрославлнгоћи светнтела има , као: св. Лука, МитровЂ-даиЂ, св. Никола и т. д. и т. д., и да у свакомЂ селу свагпи светацЂ прославителд има, то л, МилутинЂ, и ДрагутинЂ н. п. зовемо на св. Луку остале наше коноие н изгубнмо ка1јо мм, тако и позвани , осимђ дзнђ праздника, два дана; после петЂ или десетЂ дана дође н. п. св. АранћелЂ, садЂ Аранђеловци зову такође све свое конпне и изгубе сђ мвима заедно по два дана. н т. д. преко целе године, докле толико пута по два дана сви за радЂ способни лнјди не изгубе, колико е таки кућевнм патрола. А да таки прославлнгоћи светаца више преко године ил»а, познато е, но л само 10 за примћрЂ узимам!!. Даиле сва [«1н човекЂ преко године 10 пута по два дана, т. е. 20. дана изгуби. СлКдователно ако у Срб1и 400,000 за радЂ способнм душа има, нзгуби се преко године 8,000,000 надница. Наднице пакв кадЂ бм сђ едне иа другу по 3. гроша узели, то народЂ сваке године по 24.000,000 гроша , само у надници, -изгуби. Дал1. упуштагоћи се са селвцима у разговорЂ, запмтамЂ 1и : „К ли вамЂ тежко по трн дана славити ?" „Те како тежко , особито неплодне годинерекне еданЂ, а другш продужи говорећн: „Вала, и бм волео јоштб 5. талира данка платити, само да га три дана неславимђ *)." На то н рекнемЂ: „Па зашто таи обичаи не одбаците и само по еданЂ данЂ, као чарши.не, неславите ? " „Та немоЈкемо" , реину ми, „ерЂ кадЂ бм кои започео само онаи еданЂ данЂ славити, то бм га другш изсменвали и не бм на свети звалл, а ннко неће да буде осимђ л10д1и." На то запмтамЂ: „Па бм ли вм волели, кадЂ бм вама одђ власти дошло, да дуже одђ едногЂ дана светителћ не слазите ? " „Како не бм Богђ сђ то 6 омђ ," одговоре ми, „и то бм за насЂ велика срећа бмла." ■—• (Конацт. сл&дув.)

тесноба едногЂ пушкара. У еднои збиркн достопаметностш Наполеоновм у Паризу на свКтђ изишавшои, нзмеђу осталога и ово се налази. — КадЂ се Напо-

*) А пуно право нма, ерг за она два дана иаииан}) 80. она ное вина, коо равЈб иошв му со, поа кадт> Ом по грошт, продо, ето му 80. гроша , • јгдн му в што со ио 2. или I. (5рав» повду!!

леонЂ 1ошт1, у првимЂ годинама свога царствованл , у време кадЂ се таинм убица боио, на путЂ у Белгио спремао, даде онђ себи некогЂ искусногЂ пушкара дозвати, и наручи му еданЂ одђ свакогЂ оруж1л безопаснми оклопђ . Оваи се прими посла , и заиште 18,000 Франка. На уреченми рокЂ донесе онђ свои израдЂ. Ца Р Ђ му садЂ заповеди , да га обуче. КадЂ га е оваи обуко, узме НаполеонЂ два пиштолл и нанишани првми у прси нћгове сђ нам1 .рен1емЂ, да види оће лн оклопђ тане одбити ! Тане одскочи натрагЂ. „Окренн се само" рекне му царЂ. Онђ опали изђ другогЂ пиштолл у леђа, да види оће л' и овде оклопђ пробу одржати. СадЂ е већЂ мб ! сл 10 сирома художникЂ , да ће Оклоиђ попустити , но онђ срећомЂ опетЂ небуде пробЈенЂ. Ј оштђ сђ едномЂ ловачкомЂ пушкомЂ прокуша царЂ оклопђ на трбуу пушкара и опетЂ, као годђ и пре, срећно сохрани оваи израдЂ свогђ художника. — „Ко .шко зактевашЂ ?" упмта напоследку задоволвио НаполеоиЂ. „18,000 Франка," одговори тихимђ и дркћућимЂ гласомЂ пушкарЂ. •— НаполеонЂ е шштђ еданпутЂ толико за оклопђ полож10. СветозарЂ 1овановићЂ.

АНЕКДОТЕ. ФридрихЂ ВилхелмЂ 1П., кралв Пруекш. добме одђ свое кћери, садашнћ Царице Руске, еданЂ особнто ретгпи цвћтЂ на поклонђ . Оваб е цвКтћ стало у стакленои башти у Шарлотенбургу, и за крала е одђ неоцћннме вредности бмо. вдно готро отиде кралв да види цвЈ.тђ; ал' оваи е бмо превалћнЂ и преб1енЂ. Лготитђ викне ггралљ па баштована: „Тежко том', тежко гом', ко ми е оваи цв ^ тђ преб1о ! " „Ваше Величество, " проговори дркћућш настовтелв баште, „гочерЂ е овдебмло едно дружтво изђ Берлина; и ова се несрећа догодила дворсколЈЂ савћтнику ..." „ћути!" уђе му кралв у рћчБ, „н нећу да му знамЂ нме. ЗарЂ тм ниси чуо, шта самв казао ? " Истми кралБ имао е едногЂ старогЂ ађутанта, полковника МилаховскогЂ, кои е врло сирома бмо и оскудно живјо. Кралв 51у пошлћ еданЂ малми портуФилБ на подоб ^е какве кнБиге, и у нћга 500. талира метне. После некогђ времена сретне кралБ реченогЂ полковника. и Но?" — запмга га кралв — „како вамЂ