Подунавка Београд

г.

№ 25.

8 85 5.

С О Н Е Т Т О. За којомђ самБ у надежди сладкон Данго, ноћу шнлво уздисае, И стижући, гди се бавнш -б, крае, У МБхелима обимо те духт. мои; За ко!омћ самв готовђ бмо на бои Устремнт' се крозЂ све окршае, Докт> ми лмбавв посредт. бнтке сав, Кано Генш у ризи аиђелскои; Збогв кое самБ све обнш'о храме, Оракулумт. стрепећ' изпбггив'о, Сузе ронећ' посредт. мое саме : То зарт. бћдант. да увндимБ окомт., ТТТто нн у сну страшномт. нис<ј.мб сннв'о, Друг1и да се сб м010мђ лгоби Мнлкомт. ? ! К. С. II о п о п и ћт.. С Р Б И У К 0 -1 У СЛАВКНСТВА. (Изт. Пожувске Читаонице Србске.) Врлми Славенљ, ПроФ. Пуркинн, пише у Даници Варшавскои (за год. 1812. 10. и 12.) „о литерагурноиЂ единствћ между Словлнскими племенами." У томе преважномЂ саставку излансе нанпре „ историческо-ли т ер ату рн о е положен1е главн!иШихт. Словннскихђ плеиенЂ," а за тимђ пСтремленЈе Словенђ кћ литературноиу единству." Ту е укратко видити, како се одђ старина зачинлло кнвижество у поединм Славенски цлемена, како се далћ развЈлло и качо е напредовало, какве ли е незгоде и преврате трпити морало, докђ е стигло до данашнћг а станл. Па почемЂ е показано садашнћ ста"ћ ккх»ижевности кодђ поединм грана Славен-

ски, изводе се отуда изгледи за кнвижевно споенћ Славена и за свеобшту будућноств Славенску. — Л самв наумјо овде саобштити браћи м010и на нашемЂ наречн), само шта е о нама Србина, и уобште гожнимб Славенима тамо речеио. брбо свшни ће признати, да мм мало познаел ^о нашЂ народЂ, па отуда и бнва, да га гдикои, исти Срби, башЂ немилуго, и за нћга слабо маре, по оноие: ј '§71011 пи11а сир!(1о; а ммсеуправо зато скуплвмо овде, да се учимо родЂ нашЂ лшбити, и гди треба да се болћ и упознаемо сђ нвиме. •—• Славенски народи (вели Г. Пуркинн), кои седе у Штаерскои,. Корутанскои, Краинскои, Далмац1и. у Хрватскои. Славошн, Босни, Срб1и, Цр нои Гори и т. д., • — чииђ су 1имђ се почеле сполншнћ околности осмевати , таки су чинилн различна усилнванл, да бм кнвижевно полћ себи раскрчили; но те силе наскоро опетЂ усану. Срећши су одђ осталБ! бнли наиближи суседи Тал1лнаца, исти Далматинци, а именито Дубровчани. На основима, кое они узеше, никла е и наиноша кивижевноств Хрватско-Далматински Славена. Србско прво кнвижество ограничавало се на старвш Славенскш езикЂ, и текЂ у наше доба правБШ народнми духЂ Срба достиже до некога степена самосталности. Збнрк е п р е и з р е д н м н а р о д н м п е с а м а, к о и с е м л о ж и н и с в а к о д и в и, с л у ж е з а т е м е л б младои тои литератури, као што негда песме Омирове бмше заметакЂ •— проевећенои, временомЂ, литератури грчкои.-— Ти ће народи превазићи правБШЂ СлавенскимЂ развиткомЂ млоге свое суплеменике, кои далћ у просвети дотераше. Зашто они нису 6б1ли толико извргнути навали латинске и германске образованости, •— и што они свов препорођенћ почеше бап .Ђ у време, кое е срећ-