Подунавка Београд

или самод1;>лателност ј , у истомђ добромт> и лепомђ боди , тако му и чувства кг> бОлћмЂ јкивоту оигивллва, вкусљ лепогг. живота дае и потребе свакидашнК умложава; одђ нуда се радиностзи подиже и стеиенно сћ развнткомЂ лепогЂ живота расте. •— Радиноств е као и изображенћ здраво се у Србш поболпшало и животђ кућевнБ1и поправк). СвудЂ, кудЂ самв прола310, особито у већимЂ селима, примћтш самБ, да су се млоге куће сђ ћерамидомЂ покриле и покоима (собама) снабдквеле, п!то великји коракЂ лепогЂ и углађеногЂ живота показуе. У смотренн) народногЂ прибавоштеденн такођерЂ е се станћ поправило. Лгоди изђ сдногђ села и обштине незаграђуго више свое нвиве и ливаде свакји за себе (гди е ово могуће), него све у едно; пшеницу и друго ситно жнто несего више између кукуруза и иначе, као гато самт. у С. Н. Л. 1813 м. 14. казао , него свако за себе, одђ куда се после села и обштине пашомЂ ползуго. У кратко све е се, чуванћ марве изузимагоћи, на пекш степенЂ поболпшана подигло. Ио кадЂ знамо, да е марва наиболћ средство, коимђ селакЂ до новца дође , то треба веће внимаше на ову струку народногЂ богатства обратити и слћдства нћгова испмтати. Оваи предметЂ у колико е по себи важанЂ, у толико е са штетомЂ други грана народногЂ богатства скопчаиЂ, ако му се економическомЂ проницателносћу на путЂ стати незна. Обштине и села немаго обштинске пастире, него свака кућа чува свого марву. Ова, као што го е природа разделила, свака за себе чобанина потребу е > одкуда е селнкЂ пркнуђенЂ свакои чобанина дати, или е у шу51у пустити, па ма е нигда и невид !о. Родителпима како се деца изроде, ништа 1и толико нерадуе, као онаи изговорЂ, ■<ои детету 1 оштђ у колевки почну тепати: „МаикинЂ или таикинЂ овчарЂ , козарЂ и т. д." Дете Ј оштђ у колевки чобанчетомЂ поставше, проводи свои невинми агивотЂ донде за сто -г комђ , на ма и 10 брава само бмло, докле му се годђ чувства фамилјнрногђ живота, т. е. игенидбе, неразв!Н), а ако замене нема и после. КадЂ оваи возрастЂ стигне, сђ едне стране милш му е Фамил1лрнми, сђ друге пакЂ пастирск1и животђ , и у ово се време два противнина у природи младића , т. е. пастирскш и ФамилЈлрнми животђ , боре; и премда е последнвЈи сђ тежкимЂ полђскимђ радомв скопчанЂ , ио помоУчредникт> М II-1 о Нздаао и цечатано у Правителст

ћу домаћина или отца обвлада младића. Али како ? Опомингоћи се нашЂ новб 1 и землводћлацЂ пастирскогЂ слободногЂ живота, 10 штђ нје редЂ кукуруза окопао, одкосђ истерао « т. д., разгледа дебео ладЂ и сђ некимЂ уздисаемЂ каже : ,.Уби се , брате , радећи , све ме кости одђ рада болу." — (А како небм, кадЂ се нје одђ малена на радЂ навикннвао •—?) Но и то н1е доста, што слабо ради, а тунш се, да се уби радећи, него непрестанно тражи и изммшлнва средство за избећш радЂ, одђ куда нове светце гради, заветине чини , на славлћнћ светителн, окрилћ и поокрилћ наставлн и т. д., само да иеради. Ето у кратко изречена слћдства, кои зло разположенћ чуванн марве приноси. Пмтаимо садЂ : како бм се ово неприбавоштедно чуванћ марве поправити могло ? Може бмти, кадЂ бм села или обштине (гди е ово могуће) еднородну марву скупа чувале; чобанина едногЂ или два за свакш родЂ стоке погодиле , па шмђ по мложини такове платиле. бсте, и ово ће се чисто само по себи у народЂ увести , само треба иастонвати и дано - ноћно трудити се, да се оно по народу разпростре, што му ммсли кђ себепознанству или човечеству узвБппава, вкусЂ лепогЂ живота дае, чувства кђ свему ономе, што е истнио, лепо и добро, подрангое, т. е. изображенћ и просвештенћ.

М Е X М Е Д - А Л И Н А Б Р А Д А, Пре иекогљ времена дође една Енглезка дама у Алеасандр1го, кол се удала за некогЂ полковника, кои е у источноиндискои компанш у служби. Она чрезЂ другога замоли Вице -Крала, да бм №и мало косе сђ нћгове главе дао; будући се она сђ тммђ занима, да собраше одђ косе св1го славнм монарха ићнога времена оснуе. МехмедЂ Ал1н пошлћ 10И одговорЂ, да онђ косе на глави нема, зато ши ии дати неможе; и да е онђ иначе далеко одђ тога удалћнЂ, славНБ1МЂ МонархомЂ 6 б1ти , и то е већЂ свћдочба, што му нћгова мала заслуга недопушта, да на нго за нћга тако ласкателну желго полаже. МеђутБЈМЂ , да бм дами свога добру волго показао, обећа ши, да ће онђ усвомв тестаменту нћговммЂ наслћдницмма завћштати, да они, после нћгове смрти, нђоизи нћгову поднуну брадУ пош.по, ако дотле британска путница небм другу паметЂ стекла. Д. А в р а а м о в и ћ ђ.

[1-б ПОПОВићт. еноб КиБигопечатнћн у Београду.