Подунавка Београд

до наиразншмЂ правцима, кои ће се бе зђ сум- 1 нћ У е Л н У обшту литературу слити, кадЂ бм ! само Богћ дао, да се свуда међу нвима уведе правилно уређена и еднака система воспитав а н н. Што се уненога езика тиче, могу се доста ползовати рускимЂ и ческим-Б, као езици- ј ма више већ -Б усавршенимЂ, као што то већЂ и чине. П о е з 1 л у н & и и м а неисцрпимЂ Ј источникђ у народнима песмама, кое ' се могу сматрати као иласичке за Јцео 1 светЂ СлавенскГи. •—■ На оваи иачинЂ већЂ I су савези кн1,иа1ества СрбскогЂ са осталимЂ СлавенскимЂ литературама по већои части утврђени, и обећаваго, временомЂ, брзми развитакЂ. Ти прекрасни краеви, докђ се по нвима просвета разшири, скоро ће постати цћлн) путованл за све лнзбителћ величествене природе, и патрјнрхалнога сеоскогЂ живота. Само нека и тада шжни Славеви задрше •— садашнго простоту свое нарави! •— •— *) 1844. ђ. I. П. Б.

НЂКЕ ПРИМЂТБЕ ДРА. М. I. С. У ПУТОВАПШ ИЗЂ БЕОГРАДА ПРЕКО КРАГУ6ВЦА У СРЕЗЂ ЛЕВАЧКШ. (Конацт..) Овако пуштагоћи се у разговорЂ, и п &1тагоћи селаке о разнБ1МЂ предметима, почнемЂ о школама говорити, и примћтимЂ, да врло добро о важности науке, сравнавагоћи нБ10ве окружности, умствовати знаду и велику наклоностг> и волго, децу у школу давати, имаго; зато налазимђ за умћстно и у смотренго училишта неколико речи проговорити. На станћ училишта, особито основнб ! , будући да су ова правми темелв народногЂ изображенн, треба особито вниманћ обратити. Кодђ

*) Са овииа последнвнмт. врло знаменнтнмт. речма слажу се н оне речи великога нашегт« Мнлутино в ића, гднно (у Срб|инкн Ч. I. стр. 13.) вели: „Славна горо, жилиште правице, Растилодерт. Шговића Србски! О да с' кон учевностго снабде, Ал' у сФери воспитавсе нстои, На езнку л' мужествеиу своме, Прн нравима зрело-старннскима, ТекЂ да сталежт. свои познаго болЉ, Далеко б' ихђ светт. ц 4 ј Н10 више; Наука ли?... Да се одт. ш.н учи?... Без* те дввни! Ал' нбомђ прим&ранн." ђ. I. П. В.

насЂ истина нису учителћи одђ Правителства плаћени, т. е. одђ обштина независими, кое бн врло добро бмло, али е Правителство, имагоћи у виду драгоцћноств изображенл, •—обштинама на таи конацЂ нћке приходе уступило, п ове ревностно напомаже, школе подизати. Обштине се пакЂ и саме врло ревностне показуго, што сведочи: подизанћ школа, опредћлпиванћ учителвима годншнћ плате и непрестано часЂ едне, часЂ друге обштине на Попечителство Просвћштешн сђ молбомЂ обраћанћ, да 1 имђ се какво лице , за учителн способно , пошлћ. Но оваковв! способнм лица слабо имамо —• нити 1и дотле имати можемо, докђ се годђ заведен1е за изображаванћ учителн неоснуе. •— Место учителн данастј кодђ насЂ заступаго богословци, и ово е у самои клици народногЂ изображенл нуждна потреба, кон само краинго оскудоств заглађава. Ова е потреба у самомЂ подизанго едногЂ народа природна, кол се истина тег .ђ мало по мало сђ пута уклонити може; али гди Правителство немилице на изображенћ народа дае и потрошити нежали, ту она оскудоств за кратко време, престати мора, само треба средство, право средство, потревити. Мнћше, да бн се младежћ у гимназ1и, кадЂ бм се Педагогика у последнћимЂ класама гимназје предавати завела, за учителћ добро изобразити могла, Н1е добро; ерЂ нама треба знати, да за учителћ ше ј доста рећи : што кои нема, неможе ни другомЂ дати, т. е. кадЂ учителв Н1е изображенЂ и добро воспитанЂ , неможе нн другога изобразити и добро воспитати; него наипре треба да има, а после и да зна, како му га треба дати, да се онаи, кои прима , одђ нћга ползуе. И у овомђ се права вештнна учителн састои. Ова се вештнна или способностг, учителвска неможе узгредно са сувопарнммЂ предаванћмЂ Педагогике добмтн, кое кадЂ бм могуће бмло, не1 бм сви изображени Европеиеки народи при тоI ликимђ академ1нма, свеучилиштама и т. д. осоI бито вниман!е на заведенјн, у коима се учите! лби изображаваго, обраћали, него предаванћмЂ ' исто онакимЂ, каковммЂ учителг.п у своимђ уј чилиштама треба да се служе. Дакле за задобнти учителћ (учене), кои ће начинЂ предаваI нн правми учителвскЈи задобвии моћн, и младежи, не само паметв, него и разумЂ изобразити, 1 нзоштрити и развити . нуждно е и пренуждно, семинар1умЂ за учителћ завести. •| Као што изображенћ мб ^ сли човека Богу и човечеству узвншава, све, што е лепо и добро, у срце улива и правои цћли чоеечества