Подунавка Београд

елзскогЂ правописа и писиа пекЂ се у дух.у нашелш укорени; саданБОстљ и будућност^ иект. силе свое и ум-в свои упру , да ту сретну цћлв векадЂ у будућности, макарг. и касно, само паметно н иало но мало достигнемо." За сада пакљ е вреие: 1.) да се Славани пауче и осв1.до че, да раздорЂ, кои двоврстно писмо проулрокуе, нљима врло шкоди; 2.) време е, да препрече све, што ом 1и у иисму [оштв вшпе разсгавлати могло; 3.) вре,«е е, да се ева ни мало иепотребна писдена паметно одбаце, н на таи начшгв првши коракт> ктз приближавашо учнни; 4.) потребло е, да садЋ примћрг. дамо, како у будуће сб тлмђ иоправлла1.мг> ноступати вали , и да тако садаш »остБ буде учителница будућиости. И тако се дакле нашт> саставакЂ на четворо дћлн. Ал' да видимо , хоће ли нкадт> Славлни тако сретни бмти , да едно обште писмо ичаго ? „Само ако мм нашу дужност1> сада добро познала и извршили будемо, ако пуп. иокажемо и покрчимо, по комт> бв1 потомци у будуће ступати имали : оида се мо;кемо надати, да ће долазећа иоколћтн, нашемт> примћру слћдугоћи, учиннтн, што за саединКн1е нисма потребно буде. Све намт> мора га ру«омт> поћи , ако се братски излшбали и праву, тврду, разумомљ управлану волго имали будемо." Ув1>рент> самв, да е свагпи, коме за срећу рода и една нскрица лгооави у срцу св1.тли, о користи, кои 6 ј >1 изт> сложенв такова у писму произишла , осв1.доченх>, и да и самт. кадкадт. по;кели: ахт>, да смо слож ји , шта небн све учинити могли ! Па зарт> да так1и родолгобацт> (племенитоств срца славнлскога емствуе ми, да да 1и много има) о изведешо жел I. свое очалва, те у сл1>дству тога се на дал1> послованК нерћши ? НеопростимЋ гр1>\т> ми се чнни , гр 1.чт. иротнвЂ разума човечес:;огт>, очаавати о будућпости и о потомцнма нашима , и иепочети д1.ло едио, о Јкоега користи предобро осв^.доченн смо, збогЋ тога само, што га еданЂ дант> дћлана нашегт> кт> свршетку привести немоа;е. Почнимо само дакле мм, ненлашећи се оне нстине: Ошпе 1ш(1ит §та\е (свак!и почетакЂ тежакт>), а потомци ће , премда далеку цћлв достићи. (Продужеп!« сл4дув._)

К II Б Н Ж Е В П А П 3 В $ С Т I Л. Зе .плтгописг Покраииахг Iлгрскихг илити 0гледало землб, гга когоп прибиеа Народг 1л1рскоСлавнискги са описан&.м, бердахЂ, потокахг, градоеахг, и зпатнтхЂ мкстахЂ полагЂ садаикгЂ сталиша, сђ краткимЂ догодописгц >ШЂ додаткомЂ и 'приложеиимЂ краиобразомЂ илити мппомђ одг Драгутииа Селлпа. Д го /. (Покраиие Лустрганско-глГрске.) У Загребу. ТискомЂ к. п. г.пр. тискарие Дра Љодевита Ган. 1813. 8. стр. 256. Сђ Латннски писменм. Ова е кнвига у свакомт> погледу добитакЂ за наше кнвижество ; ерт>, по р1>чма самогт. Г. Списателл, землћписЋ и ст> нвимђ повћстница наиглавнји су лредмети, помоћу коихђ можемо едино у човеческомЋ содружеству сђ успКхомЂ напредовати, обстонтелства садашнвостии прош лости темел!>1ие разумКти, и одтудт> понћшто У будућноств погледати. У овои првои части налази се описаше слћдугоћм, 1гао што Г. Списателв каже, Аустрјанско-Гпрски областтн: 1) Корушке и Штаерске, 2) Горице и Краинске, 3) Иетрје и ДалмацГе, 4) Рватске, Славоше, Баната н Бачке. Г. Списателв скупа и судбаче свакогЋ одђ овм знаменитЈегЂ предћла одђ наистар1и до наиновп1 времена на кратко историческимЂ перомЂ описуе тако, да родолгобивми читателБ са землћ— и мћстописнммЂ (.геои топограФическнмЂ) понатЈемЂ заедно и површно познан1н повЈ.стн таковогЂ предћла себи прибавити може. Точно представлн станћ просвћштенја, Фабрп ;а , рукодћл1п и осталм занатлшски н художественм производа свакогЋ одћ горереченм предћла. Словомт.: вопросна е кнБига у своме роду отмћна, и за свзкогђ родо.побца одђ велике важности. Мм наиучтив!б молнмо Г. Списателл, да намЋ дозволи, овомћ згодомђ две сврху хвалћногЂ му душевногћ чеда примћтбе учшп-.ти. 1-во пмтамо: Како е могао Г. СелнпЂ па страпи 250. о Кикиндн казатн: да су жителви ове вароши већомв страномт> Рацв1, нли по новЈемЂ Срблг.и. Тако на страни 251, и о Чанаду (у Торонталскои међи) вели, и име „РацЂ" у мћсто „СрблБинЂ" на вмше мћста употребллва. Сћ овммћ Г. Списат. нли то хоће да нзрази, да е име Србско у обште узимагоћи истомђ у нанновЈа времена постало, плк пакЂ то, да сио мм у АустрШскимЂ землнма пребмвагоћи и обреде Грчцо - Славеиске цркв©