Подунавка Београд

џпучила. —< ■— Садг ћемо се разстати, •—• тта и п ри овомЂ одлучент момг велилп ти : да е доброЦте.њ узглаелк на с.иртноп постелш." •—■ —■ Јоштђ е хтћо говорити, но прелазЋ у несвћдоцоств погледу, дисант и говору на свагда краи учини ! *.) Овако иремину младо Србче ово. кое бм бмио поносб рода свогђ , да га црна смртг, сђ дица земногљ прерано неотрже! — ТКло ти, блазкенвЈИ покоиниче, у землљи СократовогЂ отечества на миру почива: добродћтелвна тн се душа вћчнммЂ слађава покоемЂ, лебдећи надЂ неутћшимомЂ маикомЂ и браћомЂ твошмђ ; а споменЂ врлине твое остатће вКчапЂ у Србству. **). У Београду 4. ГО.ни 1844. Д и м и т р I е М а т и ћ ђ.

КРАТК0ПИСНБ1И П Р А В 0 II И ( I. У II И С М У К И Р И Л С К 0 М 'Б. (Конацт..) VII. Оваи бм се правописЂ дакле морао чимћ скор1е у печатанима писменима употреблавати: округло „Р, р" мћсто ћошкастога „Р, р," еднопотезно „I, 1" м1.сто двопотезнога „И, и," и одбацити непотребнми знакЂ „ ђ ". И зђ тога и увидити може се, зашто н то краткописнми правописђ назмвамЂ. То бм бмо првми коракЂ братинскога приближаванл кђ европеискоие писму и одђ знамените користи за латинскимЂ словима пигпуће Славлне, будући бм 1 имђ се читани одбачен К мђ двопотезнога „И, ина свакои страни скоро двћста пут1и олакшало , а поновлћнЈемЂ округлогђ ,,Р, р" баремЂ сго путји ређе бм бмло преваренћ у читанк). Па зарЂ бм то мало бмло? ^-Аикакобм се то ласно учинити могло! ЗнакЂ » ђ " (ерЂ) већЂ су многи списателви одбацили. «днопотезно „I, 1," свакоме е познато ; округло

®) 12. Децембра 184Ј. год. уАтини после краткогт. боловавп. **) Покоиииковв! е више валанм ст. Грчкогт. езика преЕода у Подувавкв печатано; остао е мштт., докт. е у отечеству бв!о, преводт. вданЂ такође ст. Грчкогт. езика Велизар 1 л , славногЂ Риискогт, вовначалника; а радт в и V Атини, о чеиу Кеао Србство, кадт, му се кнћнго одтудч. донесу, иј Л ствти,

пакЂ „Р, р" налази се не гамо у свима црквенима, него и у некима новшма свћтскима кн1,игама, и зато е то писме свакомЂ Р усу и Србину познато , па ш у •/нтанго ни наиман ћ пречило небм. НекЂ дакле Кприлци изђ лнзбави прама својои латинскои браћи таи коракЂ приближенл учине; а латински опетЂ Славнни неће пропустити све, што химђ е могуће, учинити, да се зидђ писмена . кои нап, д 1 ли, едант, путЂ развали. — Доста ли наоЂ недК.ш разлика вћре, езмка, државнм устроеша и правителства, а осимђ тога и мрзостљ изђ прастарм времена насл1>ђена : зашто јошгђ да насч, писмена разликунз ? ! VIII. Спдђ бм 10штЂ доказати моро четврту част!, задатка нашегЂ, т. е. шта будућностЂ одђ Славлна. кирилскимЂ словима пишући, иште ? Као гато су Чеси , кадЂ свои правописЂ поиравлнти ночеше, таки огласили, да шштђ много остае, гато се изгладити мора (садЂ су ево све, гато потребно бетпе, срећно у животђ привели, премда неки водише оштрми бои противђ полравака): тако дакле морали бм и Руси и Срби већЂ садЂ опредћлити, шта се за у будуће учинити има , да се сђ правца незађе. Будући пак-ђ да незнамЋ, како ће се оваи „краткописнми иравописЂ" дочекати: зато се 1 оштђ сада уздржавамЂ, средства за будућностб савћтовати. IX. М олнмђ почитаемо учредппчество Подунавке, нека изволи ове мое редке за напредакЂ онога, што е користно, у свои листђ примити и краткописнммЂ правописомЂ напечатати*) , да га сватко такођерЂ и у дћлу видити може. Молимђ осимђ тога славно учредничество, ако е могуће, да саставке такове, кои се Славлнства тичу (ако не све, а оно баредп, неке) у томћ правопису издавати изволи, по изгледу „Кметшски ин рокод%лспи новица" (у Краинскои) и „ Зоре Даллштинске ," нои листови, премда свои пров !!нц!нлнБШ правописЂ већомЂ страномЂ за-

*) Невт. намт. опроств вреднмн г писателв, што иу овои желви задоволћнтн немогосно Мм одт. власти налогЂ нмаио , да ове листове, као правителетвене, онвшг правописоит. и штнломт. пишеио , кои е у канцеллар1дма уобвнаенЋ. У овоие налазн наше н остало. што г. писател. нижи говори, Учрвдникч,,