Подунавка Београд

112

држаиам), ипакЂ чланке и загребачкимт. правописо>!Ђ лисане, кои све обштГи бмва, примаго, да б(. I га временомљ посве задржаии. Подунавка ннка слћдуе блапи примћрт. ческога листа „Кв%ти, а кои наипре посве у смаромљ, 1843 г. одг> части у г.таром1>, одђ части у новомђ (загребачкомг.), а ове године ево сасвимв у новомг, прапопнсу излази. Тако су и „ Ческа Вчела " и „Пражке Ноеине ", одбацдвши н!>мачка писмена, одљ првогт> Априла 1844 г. зачеле латинска писмена са единммт> новниђ правоиисомљ употреблавати. Тако ступау та три ческа часописа по примћру ческога музеума све вине напредтћ. Благородно бм „ Подунавка" и „Србске Новине " учиниле, да се, као и гореречени листови, другимљ Славннима приблиигити труде! Ево Хрватт> и СлавонацЂ остави , а Кранлцг> оставлн кривоиис-Б свои томт» приближен!н) за лгобавв. Они нримише пет-Б новм писмена (С, С, 8, 2 ј, Е), Хрватт. осимђ тога своме знаку „8" (кога изговараше кано кирилско „ж") даде другји гласљ (кирилскога „с"). Чехљ иосве другче садЂ писмена „О, ј" употреблива, а осимђ тога петЂ онм новн знакова прими. Кранћци се особито (по брого 15 Кметшски Новица одђ 10 Апр. т. г. стр. 60.) о разширешго тога правописа стараго. Све то речени Славлни требаше, старога се одрекоше, слоги за лмбављ. Па зарЂ да браћа Кирилци оваи„краткописпми правописЂ," кои се тако мало одђ првашнКга разликуе, неузму?! Толико лгобави прама браћи сво!ои н|»ачно у срцу имаго! Немоите ову малу промћну башЂ за тако невредну, ил' за играрпо сђ писменм држати. 6рЂ 1ме мртво писме, о комђ се овде ради, него нешто веће: духЂ братинске узаимности некЂ се и међу кирилскомЂ браћомЂ свуда, гди е могуће, особито у пнсменима покаже. Као што магнетична игла (бушул!,ка) за се одђ велике вредности ше, али морнару на мору бродећемЂ неизмКрну хасну доноси: тако и приближаванћ у писменима за се нје велика стварв: али духЂ, кои го е у жиботђ позвао, коимђ она прјнтелћски дише и кои бм се очевидно чрезЂ то у славннскомЂ народу показао : таи е , кои ти праву достоиностђ и вредностх, дае, а народу цћлБ указуе, кон се достићи има, и кого намЋ божество на овои землБи онредћли. И зато нека престане гласЂ, кои насЂ кђ узаимности, гди е 10ле могуће, савћтуе, бмти гласљ вапећега у пустинх»и !

П 0 3 М В Ђ. Долеподписани, држећи се обште примлћногђ оснсва, да се на оз 6 илђно напредованћ неможе онде поммслити, гди се негледи, да се сва|«а струка лгодскога знана одђ вештака обдћла, и, колико е могућно, у савршенство доведе, а изђ призрћн1н тога, што су неке гране знанл таковога рода, ди нигда ше прерано, да се о Н1.има радити почне; предузели су патологическе, т. е. у струку медицине спадагоће, предмете скупллти, имагоћи при овомђ предпрјнтјго то предЂ очима. што се у истомђ смотренјго може данасЂ таково што поавити, кое се другји путЂ догодити неће; и што бм ово, кадЋ бм се по небреженпо и немарности изђ вида изпустило, еданпутЂ за свагда изгублћно бмло. — ОваковогЂ рода редкости скуплКне су одђ части, и смештене у БеоградскомЂ военомЂ шпиталго: но осећагоћк долеподписани, колико помоћи и садћиств^а други такође лгобителн захтева се, да се ова цћлв постигне, и да се сђ временомЂ не мало важнми народнми МузеумЂ установи, кои ће и за садашн1.ост1,, а навластито за потомство одђ велике користи бнти, за нуждно налазе свакога Окружногђ ЛНкара, свакога Чиновника, и ревнителн овммђ позвати, и умолити, да изволе старанћмЂ своимђ сабирателБима у помоћв притећи, и сваку чрезвичаиноств кодђ човека, и. и животинћполвившу се, као изроде и измете (Моп§1га), нагрде (УагЈе1а1е8): а и свако понвлћнје разнм болестји. кое бм ГГ. Доктори за важно држали, да се у редЂ оваковм редкостш иоставе, долеподписанмма у БеоградЂ послати, придодавагоћи кт. припослатммЂ овако стварма и кратко, но подробно извћстје, да бм се знало, одђ куда, и како е предметЂ набавлћнЂ. кон ће се извћст!н, као и име оно!а, кои е стварћ лџипослао, у нарочитвш за ту потребу сачинћнми протоколлч. ставити. Могу се пакЂ овакови предмети лако спремити у сасуду са шпиртомЂ, или препеченомђ рактмЂ. Будући у БеоградскомЂ военомЂ шпиталм доста мћста има , и ништа на путу нестои, да се за установлћше народногЂ Музеума таково и распространи, зато бм могли ревнителЂИ предмете изђ естествене такођерЂ истор^е, као што су редко налазеће се животинћ, или пакЂ частице одђ редки, или већЂ никако витпе несуп!тествугоћи животина истмма долеподписанБ1ма припослати , тврдо увћрени, да ће се све ово, не само са уердномЂ благодарносћу примати, него и као народна светинл хранити и сачуватв. У Београду, на Петров-ДанЂ 1844. Военми Штаб-Докторљ, Е. ЛипденлшпврЋ. ВоенБ1и Штаб-Хнрургв. Ф. БиргЂ.

У ЧреДНИКБ М н л о Ш Ђ Поповић -Б Издаао и печатано у Праввтелственои Кићигопечатвћи у Београду