Подунавка Београд

115

&ества, за 40 и више година много ако на брои, н а вредноств пакЋ гледагоћи мало изађе: међутимв мало или ништа неучинише! Зашто ? Дасно е узрок -б наћн. Србски кнвижевници никадЂ сталногљ правописа неимадоше! Кнвиге издавау само за тако зване: „граЈкдане"! Тређе у издаванн) кнт.нга нигда се необазреше на свое рођаке у Босни, Далмац!«, Славонш и г. д., ерЂ и оно, што су неколико народнБ! р 1.ч|и уписали, бмнше Сремски уписано, одтудЂ бмва, да, изузевши Караџића д!>иа, сва остала Србска дћла су Бошннцима и т д. безљ икакве користи и остатће до вћка! (Сравни „ Кнбидаевнбји ншвотђ Србалн", Коло, кнб . I. стр. 113 123.) -— — При толикои сметнБИ видећи насЂ непр!нтелБи, поммслише: даидер', ови лшди кадЂ су немарни за се и за свое, неће ли за насЂ и нашу литературу бити марлБив1и ? И по несрећи добро погодише: ерЂ Мађарска, Нћмачка и Тал1ннска литература то.шко имена Славлнски у свои дневникЂ записа!? И непр1ателБИ наши, видећи да су на првомЂ кораку успћли, и далћ се упустише: — да насЂ народности собствене лише! Браћа наша Славани садћ изгубише о нама надежде; мн пакЂ, мракомЂ немарности застрети, то за шалу дрнгасмо. КадЂ смо башЂ надЂ лмомђ наше пропасти бмли, ево, изненада сину даница са запада! Мраци, кои насЂ бмну одђ толико година обузели, надоше сђ оч1ш наши, мм увидисмо неслогу и немарностБ нашу; сви заваписмо: нећемо бмти тући , кадг можемо бити пагии! ? — Даница та бмнше Г. Др. Лтдевитч, Гап , кои првми на среду ступи и коло одћ илирске слоге и кнБижества заведе. Пре него поедине списателћ наведемо, да видимо правацЂ, коимђ е Гаи удар10, па онда истомђ увидитћемо, како е мого у тако мало времена до толико славногЂ ловороет, вћнца доћи. ПравацЂ овми естеслога, и прво: у праволису. ПравопиоЂ дакле валлло е увести, кои бм на знамго народногЂ езБ1ка бмо основанЂ, то естБ народноме говору сходанЂ; само таи правописћ мого е све остале правописе поплавити, само татпи мого се е одђ ученм примити, а тако†е славнни Гаи своимђ землнцима препоруч!о, пакЂ е услвппанЂ бмо. О правопису овомђ учении Г. Др. П. I. ШаФарикЂ у часопису „Ов1 ипс! \Уе,ч1" г. 1838. бр. 17. овако говори: „О сходности по Гаго утемелћногЂ и одђ нћговн еуплеменика , одђ многи други илирски списатела уведенога и одђ изображене стране народа сђ похваломЂ примлћнога аналогичкога правописа, већЂ смо се

на другомЂ мћсту, нарочито у Часопису Ческога Музеума" (где каже: „све славлнске правониге надилазећЈи бстб илирскЈи правописЂ") „обширно изразили, можемо зато тимђ краће овде говорити. НачинЂ у латинскои абецеди писанго, латинскомЂ езмку туђи, новимђ опртђ езмцмма собственм гласова, сћ дЈакритичкимЂ знаменлма, нагласцима и т. д. у помоћБ притећи, бап1Ђ е пре неколико година еданЂ одђ наивећи Филолога нашега врем^-на, много путовавш1 *и Еразмо БашкЂ, у Копенхаги, сђ нар (1читб1мђ призрћн1 'емЂ на Ческш правописЂ, у оообитомЂ дћлу ор1енталистама силно препоруч^о, и ГГ, БаппЂ у Берлину, Аиххоффђ у Паризу есу га одђ части већЂ и извели. Ако се начинЂ ов; и болћ промотри, виднтће се, да нит' е новђ, вити управо Ческш: многи одђ наиизображенш народа Европе, Французи, ШпанБолци, Полнци и т. д. употреблнвали су га баремЂ у темелго, ако башЂ н безЂ строге слћдствености, одђ више већЂ столећа. Исторјн и искуство говоре дакле за оваи правопнсЂ .... Новш илирск1и правописЂ одликуе се свошмђ примћрносћу , едноставносћу и слћдственосћу и т. д." ПравопиеЂ оваи, кои ^пре петЂ година толико велик1и слависта хвалнше. свак^и данЂ више се разпростире; године пакЂ 1841 постао е службенБ'МЂ у Хрватскои и Славон1и по налогу вб1ше власти. — Друго: кншснсевнип взмкг валнло е увести, кои 6 б 1 6 бш наисходнш за све Славнне одђ црнога до ндранскога мора. То е Гаи наиболћ знао учинити, уведши нар1>ч1е оно, коимђ су писана дћла неумрлогЂ : Држића, Минчетића, Ветрановића, Хектеровића, Чубрановнћа, Бунића, Мажибрадаћа, Ранвине, Златарића, Гундулића, Палмотића, Иванишевића, ђорђпђа, Качића , Филиповнћа , Лазтрића, Канижлића, Великановића, Томиковића, Леаковића, Песталића, Павића , Павишевића, Лношевића, Рапића, Раднића , Дошена, Релвковића , Керемпотића, Катанчића и т. д., и коимђ се 1 ошђ даиасЂ говори у већои страни Илирика, у Истрнт, Далмацш, воиничкои Хрватскои, Славогпи, Унгарји, Банату и Бачкои , Босни, Црнои Гори, новои и старои Србш и т. д. Ово иарћчн-: не само што е киБижествомЂ наибогатје, што е наишире, већЂ и сђ тога нрепоруке достоино, што е наиблаж1е и наичист1е остало, особито у Босни; ово е Гаи примш, и ово садашнБи илирски кибижевници употребливаго.— Трећ1и узронЂ цвћтаин илирскога кнБижества есте света узаимностђ , узаилшостЂ свеслав&нска ! СлавнБШ КоларЂ прве да тако рекнемЂ ученике свога о у-