Подунавка Београд

119

с кимт> И С.ИЦ1Л1ННСКПМЋ рукодТ.лницама, бмла е од Ђ простЈегЋ и рђашегх. качества , и то е пов одђ дало ЦаргЈ Фридриху II. , да е онђ све на џамучнои артјн написане пове.гћ за унишгене оглас10 и заповедјо, да се сви документи , кои с е на памучнимт. арт1нма налазе, наивмше до 2. године преписати мораго. Трговина Марзелћска сђ ЛевантомЂ и сојозђ ове варошн са Шпан10М1>, куда су Фабрике памучне арт1е до велнкогЂ савршенства дошде, да е Аранск1и списателв Едризи казати смео, да е памучне арт^е белина слишн одђ месеца, а ведр1а одђ дана, — уведу ову арт^го сву у обнчаи; и у варошкимх. архивама налази се книтђ доста документа, кои су на овои арт1и писани. Наистар!и рукопнсЂ овогђ рода налази се и даи-данасЂ у великои шњижиицм Паризкои подђ № 2889. одђ године 1. 304. Прва рукодКлница куделмК араче нригшсуе се едномЂ у Базлу избеггпемЂ Грку; други ири« писуго заслугу за изобретенЈе ово Тал!лнцмма; напроти†други сђ великомЂ веронтносћу Арапима у Шпан1и. Они су чинили прво покушеше сђ нљиме у провинц1и Валетџи , а доцше у Каталонт. Наравно е, да ЕвропеицБ^, коипамукЂ у домовини сво10и нису имали, морали су га изђ А31е доносити, илн сђ другимЂ производимазаменвивати. Они су се слугкили сђ ланомЂ и коноплћмЂ. Али е тврдоотБ и величина овм пређица причиннвала млого труда, докђ се напослћдку нензнађе, да се старе ланене крпе расткати и чрезЂ трулеиш у кашу преобратити даду : садЂ дакле устрое воденице, и правила се арт1н, као што го мм кнпћ данЂ данашнћш правити и употребллвати обмчествуемо. ЈКивотђ светогЂ Кукуфага одђ годнне 1079. и еданЂ латинскш речникЂ у манастиру светогЂ Гилоса у Шпан1и, писамЂ мсђу 1072 •—- 1109., кои су као наистарш докумеити на куделвнои арт1н, есу при болћмЂ изсл кдованно за памучну арт1ГО припознати бмли. У Германш увела се лаиена артји у употреблен!е шшђ одђ године 1239, ако датумЂ едне одђ Адолфп II". на варошБ Ринтелч, управлћне дипломе искрено сведочи. Што 10 штђ као постол1п6 доказателство узети мошемо , бстб еданЂ рачуничнми изводђ,

кОи Готжелф а Фишерг у гОдине 1301. изданомЂ сво.мђ дћлу: „ Опмтђ сверху Филиграма," навоД!г. Оваи одломакЂ, на ланенои арт1и написанЂ, има за воденћш знакЂ*) еданЂ кругЂ поредЂ едногђ стабла и едну звезду. Артјн е чврста, крута и дебела. С вегозарЂ I о в а н о в и ћ ђ, Слуш. I ГОД. ФИЛОЗОФ16. ИИСМА ЗНАМЕНИТМ СРБА. (Г. ЛКОВУ ЧОКРЛЛНУ.) Вт> Преднгстулћ 15. 3О::Iп п. рпм. 1 -,9 5. Паче огнепалпиџн лпбвз Лњбимглп Друже! Сеи самБ1и часЂ ублажихсн азЂ получти писмо твое, иреисполнеиое елико народолгоб1и гвоего, толико паче всегорнгцћшшн лгобве твоел ко мн!.. огнемЂ сердца твоего блаисенћишему мн 1., Обаче, о! неуслвшЈаннаго исповћдан!н! никогда е1це писмо твое толишн жалости нТ.стб исполнило горко унзвленное сердце мое дружеское. Вскуго ? Се причина. даи«е толб , мнК писмо твое прочетшу, скоро вђ черножелчное очалнЈе погрузи неутћшимо скорбнш,ее сердце мое. Добро змаеши тб1, безсмертнБЈИ друже ! лко горни^аа нскренноств, и чувствителнТ>ишее человћколгобЈе сутБ перван качеетва дружелгобнвми души моеи. Сего ради теб!. откриваго гкалостное состолше мое, егоже ради писмо твое удручителнКишаго стБЈда исполнило ми естБ. Ничимђ вђ всем7> М1р1> толико неувеселагосл азЂ , развТ. радостно , теб1., торжествеин 1'.иш!б побТ.доносче и обладателго сердца моего, развћ радостјго , глаголго, тебТ, благоугодити; ничимже ипакЂ толико нескорблго, елико невозможностЈго твош ти исполнити волго. И се нмнТ. вђ скорбмТ .ишемЂ мн1> послТ.днемЂ состоннји семБ нахождуси. Во первмхЂ бо все бездТ.истте мое вђ сердцТ. твоемЂ, непонатноств же мон возврнтити та отђ предпр|лт1а твоего, еаге елико те6Т. о6ш,е полезно видитсд, толико маТ. отсутствјемт> твоимђ изђ дражаишГн отчизнм нашел, родолгоб1ГО нашему вредително миитсн, горко удручаетх. мн. О! нееравнимБш срертне! разсудп тм нмнТ., колб неисцћлимого раного тм отшествЈемЂ твоимђ уазнилЂ еси неут1>шимое сердце мое! единаже токмо мб 1 слб остала мнТ> блше, даже бм могла бмла , неутћшимаго не утћшити, но вђ бездну горчаишаго черножелч!н погруженна*) Ован заакт. сс на артш снакон наиазн, кон се према прозору или свећи видити Иоже,