Подунавка Београд

о

ж ^ ^

Л' 32.

У Суботу 5. Августа.

џџт 1Ј] «««•

ОСТАВЛЂНА ЗАРУЧНИЦА. Тавна ноћца већЋ вастав, Завћса већ-Б црна спада, Горко цвилећ' збогЂ издае Заручница плаче млада; ЗеФнрт. ш.онзн одзмвт. дае, И примагоћ' уздисае Нбои с ' радуе пуста ада , А срушеног' птице града Зову нге у свое крае.

Очн плакат' прннуђене, Жудећ' муке предстоеће , Упирућ' на кршне стене К' небу духт. се н-ћнт. узлеће, Мутне краш лете пене Пратећ' волне разарене, Вуре расту, све су веће, Изт. основа св4тт, се креће СмртБ осветит' оставлћне.

Ш5н;но чедо св-ћтлог' дома, У обил1.ству неговано , Светолнка, днчна мома , Вћре жертва паде рано , Радисава кћи питома. Ахт.! зашт' мунвомт. нрног' грома Свезнагоћш ниси план'о, Благо носећ 1 похарано Сагн'о у адт. в ћролома !

ДанЋ ограну; сге окрести У грл-ћиго ЗарЂ стих10 Са умилни свон мћстн Видт. подаш дражестшо?

Ал' не дичнои већ' невћстн , СмртБ у вћчностк кого смћсти, Н&но срце већ' неб1в, Но санагоћ* безсмртЈв У вћчнтон бди несвћсти.

ЦвћтакЂ нсто на иивади, Кланнгоћ' се св-ћжои зори, Росомт. 10ШТТ. се непрохлади Облећу га већг лахори; Предагоћ' се нбинои влади ■—• Рука д^ћве га разсади , Туђом -б землБОмљ гди се бори, Узабрант. мре на прозори, Мре поклонћнт. сб момци млади.

Стан', куд блудишт. на бродовм , Бћжућа те совћстБ пратн: Слободанљ сн; ал' оковн Жпвота су твога сати. Да л' ће твои бурни снови, Да л' сагози лгобве нови , Покон бћснои душп дати? Разбонннче, к-б пакла вратн Ид' ! Ст. нздаиствомт. срећно идовн!

Ха! сћ таласБ! ч!е т4ло ОноК пустон ади плива, Шта л' е ст. шз ' момћ долетћло, Ужаст. срцу што улива? Разбонничко мрзко дело е д' се правди кадљ отело 1 На што ли се умт. оснива, Знагоћ' судца Бога жнва, Злои годећи волби смЉло ! К. С. Поповнћ«,