Подунавка Београд

бавв, наравнми дух% у нвима живи. Незнаго златна пера онано пиеати , како лворове гусле гуде. Неиежи наша вииа у внликиигб пос-теинма , кодђ господски трпеза несћди ; жедна и гладна трчи она крозт> горе и чимћ се затрчи, тимђ лћпша ностане , а гдасг. нћзннт> пун1и излази и:;ђ го.нј н хлепећи прс1Ш. Ше у, нашимЂ пћсмама измвпилћно и студено непоштенћ ; лил ггћвамо дике и жалости наше, а не срамоте живинскога живота. Куће немамо, али имамо породице ; отацЋ и мати нису 1()ште имена безт. значенл ; онаи , кои презнре честнос ги човечески ду (на, правв1и е варвар%

ВЕШТИЦ4 ИЗЂ XVII. СТОЛЂТШ Мђ) дођосмо, прнповеда Лади ФаншаФе, кћ Лади 0'Бр1н1> . наимлађои кћери ГроФа одђ ТанондЂ, гди смо се три дана задржаии. У првои ноћи самћ се врло вко уплаппо ; кадЂ смо у соби , кого су мамЂ за преноћиште одредили б!»1ли , већЂ до 1. сатЂ после поноћи спавали , будемЂ напрасно некимЂ гласомЂ разб .уђенЂ ; и кадЂ самв завћсу трго , угледамЂ при месечини неку жену близу прозора едногЂ, у беио обучену, сђ црвенимЂ власима и бледогЂ изгледа. Она гиедаше крозЂ прозорв у собу и рекне тихо , но сђ таковммЂ гласомЂ, кои л до онда никадЂ чуо нисамв, три путЂ едно за другимђ: „Конб ." —• Почемтз она сђ еднммЂ уздисомђ као ветарЂ изчезне, нћпо теио учини ми се више као обиакЂ, премда ми се пре као човечхе мнило. Н самв се бмо тако уппаш'10, да ми се коса на гиави дизала, пробудимЂ мого супругу, кон е непрестано спавала. Она се врло лко зачуди , што ме е у овомЂЧпоиоженио нашиа, а 10 штђ више кадЂ кш приповедимЂ, шта се догодило, и отворенЂ прозорЂ покажемЂ. Нико н!е одђ насЂ вшпе спавао. Око 6 сатш дође домаћица и рекне намв, да Н1е цеиу ноћв спавала, будући е нћнЂ стрицЂ изђ ФамилЈе О'БрћнЂ , кога су предци у овомђ замку обмтаваии, жепш, да при нћм/ у соби остане, и кои се затимЂ око 2 сата преставш. Она продужи: „Л 6 б 1 жеиила, да се ове ноћи нисте што узнемириии, будући 6 то® у овои кући обшчно кадђ когодђ одђ ФамииЈе смртно иезки, да се

пикђ неке жене сваке ноћи на прозору видити дае, докпе годђ бопестникЂ не умре. Ова е жена шштт. одђ старји времена тадашнвимЂ замка обмтателЂима 1нм;у добру надежду свагда давала ; она ш е уб1апа у нбиовои башчи и бацаиа умртвеногЂ т1»ло у рћку, коа исподђ прозора тече. Л недржимЂ млого на то , него самв васЂ извћстити ктеиа." — Мм се по ажемо о овомђ извћстјго добре волћ и заклгочимо наскоро одпутовати, пошто е могђ мужа мн 1»ше бмло, да е у овомђ предћлу већма суевћрство овладало, него у Енглескои, и мм се наипосие у томе соглаг-имо , да му е нћгова превећв жива сила уображенјн нешто представила, што у самои ствари нје бмио. СветозарЂ 1овановићЂ. СлушателБ I. год. фвлософ18.

НАДГРОБНИЦА. (На плочи.)

Не чуди се, кои гробг гледнш!., Што ме покри таме мрапв: И тебн ће потавннти ЖнвоноснБ1и свега зракг. То е судба св1к> л!од!И, С ђ тимђ се плаћа земнми дуг-ћ, То се сбћша ст. нами свуда, Да морамо предат' духЂ. Ал' л падо за доброту, Оборн ме народ -Б клетв, Што самБ Уставт. и Правицу Држат' уЧ10 СрбсК1Н светљ. То П0МБ1С .1и и разсуди , Да самБ смрти пост'о робт., Не пролазн, но зали ми бдНОМБ Су?ОМЂ НСТБ1И троб!..

Овде почива М1 лило Јуорђевнћх., Ма1орЂ, 6 б 1 вици НачаиникЂ Окружјн Пожаревачкогђ , рођенЂ у селу Крушевици у истомђ Окруж1ГО поживе 50. година, пушкомЂ уб1енЂ одћ противника народнБ1 25. Августа 1842. год, БГ.чна му паметБ.

Издамо и печатано

Учредникљ М илошђ Поповићљ. у Правате Јствевои Квквгопечатвки Ј Београду.