Подунавка Београд

досаданви 9 проФессора четворица су Руси, двоица Поилци, еданљ ЧехЂ , едан-Б Словакг. и еданљ ЛужичанинЂ. У колико они своме д 1 ји ствовани кругу одговаран), ако обштш билћжака о методу поединм профессора и нема , моаке се изђ слКдугоћегЂ увидити. Године 1838. држао е само Каченовекш у Москви славенска прочитаванн. За Москвомђ слћдовао е ПаризЂ и ПожунЂ , овмма БерллнЂ, Вратислава , Липиска , КазанЂ, ПетрбурЂ и Харковт.. У Пожуну и Вратислави учинише славенска прочитаванн великчи напредакЂ , тамо се слушателБи лгобавлго кђ ствари, а овде ученосћу проФессора плћннваго. Ал' опетЂ недостижу савршено свого благородну нам1 ; ру нит' овде , нит' тамо , почемЂ се изклгочително на фиЛОЛОГ1ГО и сравните.ињш прегледЂ славенсни нарћчјл ограничаваго. Истина Челаковск^и у своимђ прочитаванлма нешто и исторно и литературу Славена унлеће, но опетЂ се види, да ће филолог1л нТ.говђ изклгочителнми предметЂ остати. —• Штурова прочитаванн могла бм се сматрати, као да ко свеобштности теже , и могла бм све, ако ничимђ , а оно своимђ енциклопедическимЂ управлешемЂ задово.шити; но мћсто, гди онђ свон нрочитавана држи, став.ш му препоне на путЂ. Примћтити се мора , да сви ови прОФессори, изузимагоћи еднога, свон прочитаванл недрже у славенскомЂ езмку, ако 1и наивмше н Славени посћћуго ; у Паризу е СлавенинЂ Французомђ , у Берлину, Липискои и Вратислави НћмцемЂ постао. Само у Пожуну слушаго Славени прочитаванн на свомђ матернћмЂ езмку, на ЧескословенекомЂ нарћчцо. Одђ осталм четири профессора читаго за Русе у Рус1и: Бођанск1и у Москви, ГригоровићЂ у Казану, ПреисЂ у Петрбургу, Срезнћвск1и у Харкову. Љиова славенска прочитаванл имаго , по уредби правителства, истор1Н) и литературу славенски нарћч1л за свои предметЂ, ал' опетЂ неизклгочуго изђ свогђ садржанјл народностћ ни историо. (Ковацт. сл4дув )

НЕКА 6ЛА И ПИћА, КОЛ СУ ЗИАТНИ Л10ДИ ВРЛО РАДО ИМАЛИ. КарлЂ Велик1и преко свега имао е наирадјв печено месо, а особито дивлнчб . 'ТоркватЂ

Тассо бмо е велшпи лгобителв посластица, тако , да е и салату са шећеромЂ ео. МартинЂ ЛутерЂ 1ио е наирад1е торгауерско пнво и раинско вино. МеланхтонЂ е у св010и младости особито радо имао ечмену чорбу; у Тибингу, гди се уч1о, често е давао порцјш меса за едну порхугоечмене чорбе. Иначе е оадо ео ситну рмбу. а за месо и велике рмбе Н1е нигда марјо; онђ е особпто бб^о умеренЂ у елу. ХенрихЂ IV"., Кра.ш Французк1и, врло е радо. а често и одвише ео шко.шке и динћ. КарлЂ XII., КралБ Шведск1и , преко свега е наиво.но ести леба сђ путеромЂ. ФридрихЂ Великш. НаполеонЂ и ВолтерЂ тано су радо каву пили, да већЂ нису знали шта е доста. КребиллонЂ млађш радо е ео шко.шке. ЛессингЂ е наирадје ео сочиво. Клопштокђ особито е радо ео грожђе и грашакЂ, и раинско е вино наирад1б П10. ШиллерЂ е врло радо ео шунке. МаттиссонЂ е самЂ говорк), да иреко св^га наирад1е идш грашакЂ, пасу.ш и слано месо изђ саламуре. ВиландЂ е одвећЂ радо ео тестана ела, тако, да кадЂ бм му нћгова супруга одђ таковв! што оставила за сутра, а онђ кадЂ бм се случаино ноћу пробудн), догађало се више пут!и. да е устано изђ кревета, да потроши што е остало. КантЂ Философђ, врло е радо ео сочиво погусто сиувано, исто тако скуванЂ и пашканаћЂ са потрбушиномЂ , и папулу одђ грашка са свинћћимЂ ногама. Онђ е имао обмчаи по три сата о ручку провестн. Д. А в р а м о в и ћ ђ.

И С К Р И Ц Е. IV*. Н16 нашега простога народа руво чисто | и танано , али му е душа слободна и у просто| ти лка. Нап1е се сиромахЂ вина и рак1е; али | 111анство гордости малодушне, силнога страха, лаж1и и новаца горе е и непоштете пјлнство. Нсма иростЂ иародЂ дворе, али ше ии постелго свого напун10 нечистоћомЂ, н1е кућу отаца свои продао иностранцима. Болћ е никада неимати, него благо свое бацати у дублБину срамоте; ! болћ е неспоммкити се дћдова свои , неголи име нђиово у гробу погрђивати. Немамо мм спо; мена, кои бм насЂ развеселили, али немамо ни онб ! , кои бм насЂ посрамили. Новми животђ можемо почети, врата будући времена нису намЂ ј затворена. Пћсме наше пћваго гоначтво и лго- •' вкШв^Г-. '-'Л, ■ . '•