Подунавка Београд

130

до лдранскога или синћга мора. Сусћди Срба на истоку бмли су Бугари, на западу Хрвати. - Д а р еви бизантшски присволвали су себи у наистар1н времена право врховне владе надЂ Србима , кое су ипакЂ по окруж1лма собствени нвиови жупани управлнли. Међу жупанима бмло е неколико „велики жупана," к(1и су често срећно бранили самосталностЂ свого одћ Бизантинаца и други сусћда. Наипосле у другои половиии XII. вћка Стеф а нђ Н еманн, велик1и жупанЂ Рашк1и одђ одђ г. 1159, особито по смрти цара Маноила, независнммЂ себе учини, и тимђ кодђ Срба оснуе кралћвску династЈгоЛ Династ1н ова траила е у Србш два чнтава вћка и државу свого срећнимЂ воинама разширила на гогђ и на истокђ . •— После Неманћ, кои се г. 1195 покалуђерш, владао е смнђ нћго†СтеФанЂ, презименомЂ ПрвовЋнчанмв, до г. 1224; за нбимђ пакЂ три нигова смпа: Радосла†до г. 1230. Владисла†до г. 1237, и СтеФанЂ УрошЂ, презименомЂ ВеликЈи Кралв, одђ г. 1237 до 1272; за нвиме нћгови сннови: СтеФанЂ ДрагутинЂ до г. 1275, и СтеФанЂ МилутинЂ, презименомЂ СветБЈи Кралв, одђ г. 1275 до 1321; одђ године пакЂ 1321 до 1336 последнћга сб ^ нђ СтеФанЂ УрошЂ, презименомЂ Дечанскји, отацЂ цара СтеФана Душаиа, о комђ ћелт да говоримо. ВећЂ СтеФапЂ Неманн државу е Србску разпространЈо на гогђ и истокђ , а између наслћдника нћговв1 СтеФанЂ МилутинЂ многе е землћ отео Бпзантинцима и Бугарима. Али наивећимг освоителКмЂ на престолу СрбскомЂ, одђ г. 1336 до 1356, бмо е нашЂ СтеФанЂ ДушанЂ, презименомЂ Силнми. —■ Онђ е, осимђ Срб1е , у моћнм руку свои држао и читаву Маћедонпо , Арнаутску , Теса.пго и ЕпирЂ , тринаеСтЂ е пресрећнм ратова водш сђ Грцима, приСВ010 себи насло†Цара, смну пакЂ своме насло†Кралн. —• Само нагла смртв , усредЂ витежкога воеванл, недаде му , да до.пме ЦариградЂ и пренесе читаву грчку државу на Србе. То се догодило упра†онн годипе (1356), кадЂ су Турци наипрво силовито насрнули на Европу.*) I. К. Енгелт>—таи вреднћти побратииг Славеногубителп Гебхарда — начертао в овога узвшшенога владаоца црнимЂ боана — в само у овакомЂ обличџр досадг

У народу СрбскомЂ овога времена бмла ст четири чина: духовими, пиеменитми, грађанскји и селннскЈи. •— Само прва два чина ужгвала су политична права. Чннђ духовнг,1и види се да е кодђ Срба бмо велике власти , као што е заиста надЂ великима иманнма и господар10. У оваи спада'у: еданЂ патрјлрхЂ , око 20 митрополита и владика (архиерел), много игумана, свештеника (попова) и калуђера (монаха). Племеници, као и у Ческои и Полбскои , бмли су дволки, т. е. велики и мали, Србски: властели и в л а сте л и чи т и. У редЂ првм (т. е. велики) спадали су: кнезови (еогш1е»), велможе или боллри, и просто властели, међу нвима такођерЂ гди-гди е рКчв и о властелу стегоноши (стегоноша = заставникЂ« барлктарЂ). Властеличити или властеличигци (властеличићи?), бмли су то, што у Чеха уг1а<1уко\уе (слободн.чци, властници; и с1ес11пи[с1 (баштиници). Сироћу простоте и поданика племеници називали су се проннри, господари. Царски и земалвски чиковници —• воинички и политични — беЗЂ сумн>1 су 6 б1ли изђ племеннтога чина. Жупани у законику Душановомђ већЂ се више ненапоминго , ако се и често ту говори о жупама (малн жупа много е 6 б(ло). Воинички чиновници именовали су се: воиводе, краиштници, к е ф а .и е (капетани, поглавари); међу политичнима налазнмо: суд 1 е, кнезове (сотпеб) , примикирје (рпшјсегЛ), владалце, прћстаинике и челнике. Какова е дужноств бБ1ла последнБи, незнамо. Пре тога , у XII. вКку, напоминнли су се уобште само десетници, петдесетници, стотници и тисућници. Но у доцнје доба о нбима нигди говора нема, осимђ о стотницима.*)

га познав Европа. ргаекипнШг ћопиз" (т. е. о свакомт. се предпоставлн да е добарт,) обште « правило, алн не за Славене, у ова два превеКт. доброМБГслећа историка. То има свои узрокт,: тимђ лакше е 6б1ло доказати, да се Славени онда тект> спастн могу, кадт, се пон&вче и помађаре.

*) РЉчи ове, за испв1тател& стародавнБГ права, по нашем1 мнЗзшго, врло важне, узели смо нзт> Г. ШаФарика истор1е Србскога кнБижеетва (у рукопнсу), а такођерЂ и изђ Домифанова жнвотописа СтеФена НеманЉ. М^сто стотнивадоцшвсу заступили, по Луцш, квезови (сотНев),