Подунавка Београд

164

1

нлцЂ. и На краи кмх>иге додатће се 10шт1> неколико пћсама ишлбивогћ садржаи одг> новогђ новцатогЂ н^каквогЂ ићсника, као што самљ разабрао из б уста Г. Ст. Браза, и ун!,рава ме реченми Господинђ , да ће се већини допасти. — За печатнго е нослао амо Г. Ст, Вразу имђ Босне дћлце едно Г. Ф. 10кићЂ. -У ' д1:»лцу томе има народнБ! приповедака, ска^кШ, загонетК1И, СЛОН»еНБ1 63Б1КОМЂ врло ЧИСТБ1МЂ НарОДНБЈМЂ. Л судимЂ , да ће дћло то 6 б 1 ти друг1и „ Погледг> у Босну " (види разсудакЂ о томђ д1,лу у II. кнбизи Кола). — У Далмац1и шири се лмбавв за народномЂ просвћтомЂ све већма. Има истина ту 1ошБ лгодш, нои се прче са старим -б трулимЂ начинима писанл, презирући и налп, Латинск1и правописЂ као и ћирилицу, но они су хвала Богу „гап иаи1е8 т §-иг §-11е уа81о." Већнна е, нарочито младежБ, за слогу; и надамо се, да ће и „ Зора " сђ иовомђ годиномђ забћлити сђ лицемЂ веселБШЂ за остало Славллнство. У Задру е огласила пћвачтца наша Госпол Ана ЛидовиАева подпуно издаше свои и1.сама у правопису нашемЂ сђ ТалЈанскимЂ преводомЂ у 6. свезака. .V Сплћту су изашле „ побожне п^слге" П. Вичића (такођерЂ нашимЂ правописомђ). — У Ркци ч^емо да се тра;ки дозволћн1. за издаванћ часописа народногЂ. •(КонацЂ сл ^дуе.)

ОБСАДЕ ЦАРИГРАДА. ЦариградЂ досадЂ н !е манК одђ 24. пута нападанЂ и обсКднутЂ 6 бш: два пута одт 3 старБ1 Грка (Алциб1ада 141 год, и одђ Филипа Кралн МаћедонскогЂ 340 год. пре Хр.); три пута одђ Римски Царева (Севера 105 —196, !\1аксимина 136 и одђ Константина 324 год. после Хр.) ; еданЂ путЂ одђ Перс1лнаца (год. 616); еданЂ путЂ одђ Авара (год. 626), седамЂ пута одћ Арапа (год. 654,667,672, 713, 743, 780, 798 ; два иута одђ Бугара (год. 764 и 914); два пута одђ бунтовника (819 и 1048 год.); еданЂ путЂ одђ Латина или одђ западногЂ народа (1204); после одђ едногЂ БизантшскогЂ Цара (1261 г.); три путЂ одђ Турака (1393, 1424, и 1453 год.). Одђ оволики обсада само е шестЂ пута бмо градЂ освоенЂ, и то одђ Алциб^ада, Севера и Константина; затимЂ одђ Латина, после одђ

Цара Михаила Палеолога 1261 год., напоеледку паи, отму га Турци 1453. год., одђ кога времена више «пб обс1 >днутЂ б^шао. Д. Аврамовић б.

II С К Р И Ц Е. XIII. Ако е и малена трговина наша, нека баремЂ буде поштена; учимо н 1,ру од б Турака. РКчб наша нека буде као права заклетва, да никакова сила, штета, ни користБ неразбЈе овми светБш савезЂ. Остала намЂ е Турско - Славллнска земла вавћкЂ туђа ради немилогЂ завиђенл и старогЂ МлетачкогЂ страха. Могао е ла†сђ оне стране ширити крила свон. Здраш"в бм 6 б 10 спавао, и честн1е остао у СрбскнмЂ планинама, него у ТалЈннскимЂ ; али е осл!>шо пр1е него остар10, невиђаше ни добро свое, ни погибелБ свого. Малена и слћпа е трговнна наша. Ништа незнамо извана и гулимо као на срећу ; хлЕба неимамо, а гдћ ораница бмлше, ми садимо лозе. Валл да се сиромахЂ нап1е, ако хоће да заборави туге свое. Вина ћемо имати одвише, као пракдословаца, рак1е и л1,кара. Малена и болестна е трговина наша. Камата и превара свагдћ баца коренл свон, као лкјиб , кои дави добро сћме; као зелена зм1а сакр1б сеузелену траву, те пр1е уеде него звиждне. У овоме занату, наитежемЂ и наипогибелн16мђ одђ много други , нћки МБ1сле да нетреба ни поштенн ии памети, него само руке и нокте. Али докле сђ трговиномЂ небуде умћтноств и крћпостБ саединћна, дотле намЂ неће 6 бјти праве користи нити дике. Турци ће се болти више вћре наше, него мм нБиове куге.

НАРОДНЕ СРБСКЕ НОСЛОВИЦЕ. (Скупт Тодорт, Влаићћ учнтелБ).

ЛенБОств вели: „данЂ по данЂ, ето и Јуур* ђевн данЂ ;" а вредноћа: „ПетакЂ, Субота, далеко е Неделн." Обећанћ е лудомЂ радоствКои вб 1 СОко лети, таи низко пада. Ко се себе бои, таи се никогђ небои.

Учред^нкт. Милошђ Поповићт.. И з д а н о и печатано у Правителственои КиБигопечатнБи у Београду.