Подунавка Београд

163

нога в рука вешта и онажна — ма да му на в еслама помагиу вешти весиари; народомЂ мора владати мудра глава — ма да му на руци стое са саветомЂ мудри изђ народа, Ако се поверен1нмЂ народа моше дичнти, кога су богови способностнма обдарили, несме поверенћ одб^нт и, и даре богова одбацити." —• „Ал' мм на Леха поверенћ полажемо," викиу на то у другои гомили, „а богови волш свого доста лсно лвллго!" „Да — лвллго!" рекне отацЂ Витонб , врЂОвнми свештеникЂ —■ рекне то гласомЂ громкимЂ и поразнммЂ, да речи н1.гове и уку оружн пробише, кого башЂ у таи ма почеше обадве стране. То рече, и разширивЂ руке, очима у вмсђ упретимЂ , загледа у облаке. Свеколико лгодство около нћга лгобопвггио обрне очи за нбимђ — игле! надЂ нђимђ , у небеснои вмсини, у блеску готренћга сунца, в'тго се два орла. У народу стане дисан!. — и светомЂ грозомЂ спопаднуто стонло е све безЂ мицана и безЂ гласа. (Конац -Б сл^дув.)

НЕКОЛИКО РЕЧИ 0 ЧИИОВНИЦИМА И НАРОДНИМЂ ЛГОДМА. (Извађено нзт. слова еднога државннка.)

Сваши чиновникђ мора бмти или слободанЂ и независимЂ, или плашлвивЂ и подложанЂ ВЛ1ЛН1ГО свои старш. Ако е независимЂ, то е онда незгода за правлеше, ерЂ онђ неће да се у свачему пов1н по волђи министра; а ако е подђ Ч1имђ вл1лн1емђ и слепо нослушанЂ, онда е зло за народЂ и за слободу. Но осимђ овогђ рода чиновника, кои су чисти и самостални или в.пан1го подложнн, налази се и други чнновника, кои су неописано опаснш , а то су тако рећи амфиб1е лгод1И, кои на две столице седе , и кои се у едно исто време дра«е и правленЈа н н!.говб1 противника. Има лгод1и, кои сепреко двое иердивене пенго тамо, гди незаслужуго никадЂ да дођу. Они немаре ко ће владати, само некЂ су они у служби; нека се све руши и обалгое, само нека се они пенго. Ове покварене лгоде ништа неможеу томђ рђавомЂ путу зауставити. Нби требада свакш поштенЂ човекЂ презире и осуђуе. Шта значи еданЂ народнвш човекЂ? е ли доста бмти чиновникђ или депутатЂ, па да се ово славно име задобме? Не, то н1е доволбно

за обнвленхе овогђ великогЂ имена у нћговомЂ наиблагород(пемЂ значенго. Народнвш човекЂ самЂ себе заборавлл, и душомЂ се и тћломЂ посвећуе народиомЂ д1 .лу, еднои мб1сли , еднои ползи свога отечества. МакарЂ кое системе да е таи човекЂ, т. е. или мирне или револуцшналне, само ако е поштеногЂ намћрешн, и ако у себи персониФира какову велику ползу отечественну, то е народнБш човекЂ. Но такви лгоди неизлазе ннгдаизЂ оне классе, кон се само брине, како ће да обогати себе и свого Фами .то, како ће да већу плату добме, како ће да више свои сродннка у службу увуче, и како ће болћ да себе и свое утврди у позлаћенимЂ гнћздама буџета. Не, такви се лгоди нигда немогу наћи у реду онбх , кои пузе пред -б владћтелћмЂ и министрима, кои само гледе како ће властителБима угодити, и кои чаме око министерски кап^н, докђ шлђ се небаци какавЂ комадЂ, кои они одма счепаваго, и после безбрижно еду, немарећи ни за народЂ ни за нравленје. Ф.

ДОИИСБ ИЗЂ ЗАГРЕВА. За кнБижевноств нашу могу ВамЂ казати, да се овди еада иечата кодђ Гаа „ Разгш Д$ла Нвапа Кцкулквика Кш.пга Ш." (Садржаи „Гусарг и пораЗЂ Мотола ," два гоначка позор1н). Комади ти , духомЂ домороднммЂ писани, угодитће нашимЂ читателБима. У истои печатнБи налази се и другји и последнвш дћлЂ Нвана Кукул&вића. Жупанова печатнл издае за долазећу годину „ ВеликГи иарод/ши научно - забаении календарг " у кнБижевномЂ езБшу. Видитћемо у колнко ће одговорити обштои потребн. Ту се налази и прва частБ „ Досител Обрадовића баснш" прилагођенБ! околностима западне наше браће. У Карловцу ће се печатати за кое време ,,Васне И. Чивића сђ посветомЂ нашему Лнку Драшковићу. Дћло то иматће четири кнБиге, а свака опетЂ кнБига до 1000 басн^и сђ дрворћзима. Тако ми кажу лгоди, кои се свакш данЂ сђ писаоЦемЂ разговараго. Станко ВразЂ уред!0 е за печатнго кнБигу III. свои изкорнм пћсама, коа ће се поради некои узрока печатати у Златном-Прагу. У кнбизи тои, званои „ Гусле и Тамбура ," бБ1тће сонета, балада, романца и други ра;?личит1>! пћсама, између кои и една повећа повћстна у шестЂ раздћлака „ Бабт кла1 ст" : ; *