Подунавка Београд

168

га.*) Изчекивамо одсадЋ свакји дант> велику Деметрову драму „Теута," кол се печата у Бечу трошкомт. МатичинБ1МЋ. Валћда е томе закаскгћнго узрокЂ ненадана смртв ученогЂ нашегЂ земллка Копитара , коа на нашу нревелику жалостљ премину у Бечу 11 Авг. Богб зна, тко ће му 6 б 1 ти наслћдникЋ у Бечу.**) Богт. бн дао, да буде опетљ наше горе листђ . —- Будите здрављ! —• I. Р. Ц.

И С К Р И Ц Е. XIV*. Паробродт. е као мостг. баченми преко мора, кои саединлва разставлћне народе, те више крца ммсл1и и чувства него трговине. Али треба, да на овомв путу више се душе прнблшкуш него т!.ла, да особита користх. буде користв лгобави. Нћки одђ наст> у Итал!и ништа друго нетраже, него угодности празне и недостоине, да ласше и оно покваре, што намЂ шштт. остаде одђ лгодске простоте. Тал1ннске су покладе раи за нКке одђ напш , ше 1и много ; али и еданЂ самЂ велика е жалоств. Докле овако трошенћ безЂ разлога небуде одђ св1го осуђено као 1 лјдостб погрдна, као опачина непошгена, као лупежтво .'право , дотле неће народима жалостннмЂ добро бмти. Бнтће богатство, лажв и лисичин!., кое ће приправити потребу и срамоту. Видимо странЂска мКста, приклонимо се умшнмђ одђ насЂ, познаимо што намЂ се хоће, и постараимо се, да то добмемо. Износимо плоде землћ наше, нека 1и други народи познаду, да насЂ науче, како ш можемо мало по мало поболвшати. Све оно што се пристои иншмђ државама, нје користно за насЂ; валн, да мш занате и умћнћ други направимо по станго нашемЂ. Мм смо као човекЂ лкш, кои незна употребити снагу свого. Треба да многе ствари учимо као мало дћте. Што е снага безЂ понизности? *) Ни ова. Учредн. **) Тко иу е насл&двнкт. вндн у бр .74 Србскн Новнна. Учр.

НАРОДНЕ СРБСКЕ ПОСЛОВИЦЕ. (Скупхо ТодорЋ Вланћћ Јчнтелћ).

Во се веже за рогове, а човекЂ за 63 бшђ . Сврдо буши, ал' не руши. Мама на тату, тата на маиу осланнгоћи се, л сирото дете оста гладно. Два лоша избише Милоша. ПаренЂ кашу лади. После кише лпунџе нетреба. Ко дубоко копа, таи управо збира. Ко се бои шушна. таи непада у вирЂ, Уи, ал' незуи. Познае се светБхи по навечерго. Рука руку умива, а образЂ обадве. Среци, па изреци. Што ће 6 б 1 ти у есенв, болћ сада у вече. Кои пази, таи негази. Кои сурутку пепросиплћ, таи сира нееде. Добро блеи, ал' се р!>аво музе. На курнка вика, а лисица месо еде. Добра речБ гвоздена врата отвора. Кои ћути, триста одговара. На ћелавои глави ваши се нелегу.

Н 0 В Е К Н Б И Г Е. ЧовекомрзацЂ и Ј{апп1>. Драма одг, гсетг разреда. Одг Л. Коцебуа. Сђ Немачкога превео Лазо Зубанг , Члегст, Совкти Кннжества СрбГе и редовни членЂ друштва Србске словесности. Н Београду. .4 Кннжеско-Срвскоп Ктигопечатти 1844. —• На 12-тини, стр. 163. Благородна ЛажЂ. Драма безг разреда. Наставак?, човекомрзости и канна. ОдЂ А. Коцебуа. Сђ Немачкога превео Лазо Зубанг , Членг Сов$та Кннжества СрбГв и редовни членЂ другитва Србске словесности. Н Београду. Н Кнлжеско- Србскои Кншгопечатти. 1844. •—. На 12-тини, стр. 54.

Издано и печатано

Учредник -б Милошђ Поповићч.. у Нравитеаственои К н б н г о п е ч а т н б н у Београду.