Подунавка Београд

167

рађивали су вуну илзнђ , и обртади на свое иот р ебе. А Чехт> е бд10 незатворенБШЋ окомћ н адЂ силомћ народа, ербо еу б &1ли изишли изђ к раина блаженм, да траже нова завичан, па ние требало, да су желвни онога., што су оставили за далеким-Б горама, за луговима и рекама. Са свпо страиа враћали су се посланици. и веселе гласове доносили. бдни су говорили; „Богатство рибарски потока протиче крозт. дебеле ливаде;" други веле: „По здравимЂ луговима трчи богатство валане зверади;" ини су казивали: „Помоћу богова рађа на краснимт. равницама богатство жита" —, а другн су опетт> до. носили сребрно пруће , а јошђ други су приповедали о лгодскимђ седиштама, како су 1и Вашли нех^ди у краевима, гди су давно већЂ прибива.ш народи страни. Дођоше и последнви, кои су се бмли наидалћ пустили за густе лугове, и доведоше са собомЂ прилику човека, обучену узверинске коже, прилику дивлћга погледа сђ разбарушеномЂ косомђ. Ти су казивали, тамо иза густи лугова да леже у наменитпмЂ пећинама и шумскимЂ колибама лгоди неми , и да неводе плуга, а ни стада да немаго , нити за ине згоде знаго, коима се поноси народЂ Славлннск1и. И они су имали сажалћнн према народу немоме премда неб&1нше немЂ, већЂ говораше езикомЂ Славлдиима иепознатммЂ и одпорнћгмЂ —• и сђ млогима су даровима одпуштали свакога, ко бм шмђ годђ корачт преКо гостолгобивога прага. Они су 5и учили на лгодсвш животб, и на нрави богу угодне, па су у свако доба бмли доброчинци Немцима, и онда, кадЂ су 1 имђ ови почели зло за добро плаћати. НародЂ е благосилно Чеха, што су преко нћга богови довели га у блажену землго • и нћму на вечиту успомену назову домовину землвомЂ ЧеховомЂ илити ЧескомЂ, па и себе поносито прозову Чесима. И тако се то догодило у шестоме веку (550 г.), што се брои одђ онога дана, кадЂ е вечиа лгобавв сишла одгоре међу лгоде у прилици човека. — У томђ се веку дизао , као и пређе, сђ другима народима и разширенми славнмн народЂ Славлннск1и, и кое на обали балтичкои, коеиацрноме мору, око Дчћпра, Лабе, Дунава и Саве заузме иеурађене краине, те на т.има брзо процвета цвеће духа Славлннскога, одђ вечности надаренога вредноћомЂ и миромЂ •—• духомЂ вечне лгобави. ђорђе I. Поповићг«.

ДОПИСТј изђ загреба. (КонацЋ.)

У Трсту све еднако !ошђ издае Г. И. Рукавина кнБИге у свомђ езвшу и правопиеу. Таи Господинђ (честћ му и поштенК!) ммслГо е досадЂ, да само нама Загребчанима нису по ћуди нГ.гова нова изобрћтенјн , и врло бм се ту;кт на насђ , кадЂ штогодђ пебм у Даници онако метнули. као што е онђ нанисао ; а врло 6 бј се радовао на Зору 5 кон ће нћгове Богђ зна какве не реФорме своимђ зрацима по свћту Славллнскомђ разсути. Ту е почео износити на садашнћ кнБижевнике, да неразуму езБпгЂ и духЂ и1.говђ ; а нам^ри се „коса на брусЂ." У последнБимЂ му е броевима Г. К. казао шта га иде. А ево ти другу де.то , Г. //. Брлића , кои е изашао на меиданЂ проти†н1>га. Сада не311а:1Ђ куда ће се позвати Г. Р.. ако се нгв разабрао и самЂ себе опоменуо: „Кђ себи руке девере!" Богђ 6 б 1 дао, те б&1Сепрошо свои мука, а иеро народнје зарћзао. — ИугорнЋимЂ странама иде све лћпммЂ своимћ путемЂ кђ народнои просвћти. ,,Кмет10ске и рукодћлске новице" све се више разпростиру, и разносе лћпммђ уреднЈлмЂ ДухомЂ лучЂ познанн самога себе и просвћштенн живлћмЂ (елементомЂ) иароднвшЂ. Сада нмаго већЂ до 1,500 предплатника; н налазе се по градовима господскима као и по сеоскимЂ кућама и кућарицама. Словенци настое такођерЂ изђ петнћх сила, да утемел1. „Матнцу" за горнћ стране. Пнсао ми е не давно угледанЂ еданЂ Господинђ одонудђ , кои е првБш потакнуо свое зеиллке за таи уставЂ, да ће основђ до мала ступити у јкивотђ . Цћлв тога дружтва 6 б1ти ће, подупирати народну кнбижевностБ за забаву и науку просгогЂ селика, и награђивати наиболћ учителћ народнога езвша. •—■ У Градцу се већЂ еданпутЂ започела печатати Кремтгловп .,истор!« Штаера" у СловенскомЂ нарћчјго. Дћло то изаћи ће врло красно у двћ кнБиге са прекраснимЂ мћдорћзнма. ИародЂ хо вр.чо јкелг.но изчекива и радуе се као мати пр* венцу. И томђ ће кнбигомђ опетЂ доћи нзпјђ правописЂ међу проств народЂ гориви страна, кои га већиномЂ већЂ познае. — Толико у кратко. „Славланске антолопе" д Т .лђ I. одђ киеза Орс. Почића по свои прилици већЂ 6 и кђ вама дохпао.*) Исто тако и Рочићева кнви-

*) 1 о ШТЂ 111(5. Учр.