Подунавка Београд

466

Срб -Б нект. сад 'Б гледа Сваког& изреда Срећна 6б1т' брата боина беЗЂ рата. ■—* Немир -Б е Трош Подврго 6окј ! И горде ст-ћне Одт. Картагене Предао прау Обштему страу! А знатно и свима Што бм од-б Рима! —г Шго пре Косова, И потом1 с* н о в а !! За четвфт. века Кам' Србу аека?! Неман-ћ круну Сб нре<:то.1а вргну Невћрна Вука Немирна рука ! —• ПрошлоетБ нект. учи Когта сумни мучи , Да ли у миру Надат' се ппру, Да л' братска слога Подарљ е Бога. " Аид' Србе амо! Мир 'б да пћвамо! Зора намБ свиће Добра свим' бБ1т"ће! Кннзт. мудрБ1 и влада, Србт. вииГ нестрада. У Шабцу зо. Септ. 18<44. Д. М.

Ч Е X Ђ И .1 Е XI. (Конацт..) 1ошђ се големн граблвивца В1нго. Као да е бои до крви , на 5КИВОТЂ ил' на смртв, тако страовито крилима лупаго, тако бесно клгоновима б1го. Већг., већЂ пада^о — в !го се надљ Чехомђ и ЛехомЂ, у нарОду подђ внсокомђ горомЂ трне срце. СадЂ се спустише! бданЂ се Чеху надЂ главомЂ завитла, и грднимЂ нрилима полети на вБЈсоку гору, тал ^о и седне: другш се надЂ ЛехомЂ узнесе, дивне дае гласе, и правглмЂ летомђ преко шуме упути се кђ истоку „Богови су милостиви, и милуго народЂ.'" ироговори садЂ велинественммЂ гласомЂ отацЂ В итонб , кои 6 дотле еднако као изванЂ себе

гледао у вћхсине; проговори, и мложина вернБ1 ш)боа»!п >!МЂ увомЂ обрне се кђ словима нћговнмђ. — „Несме бмти неслоге иеђу народомЂ 6днм отаца — тако веле богови. Велики Су краеви, гди насЂ може славити народЂ у миру, нити ће братЂ брата турати. Нису се слодаила два орла на едну клисуру. али стрши клисура до клисуре, и еданЂ орао одлеће удалћнои клисури, а орао другш на ближнћ седа гнвиздо. Ето тако говоре богови добрвшљ знаменћмЂ о два брата , о близанцима Чеху и Леху, а по нБ10вима гласовима владатће се браћа, на кои се рамена ослана сила народа!" СвештеникЂ изговори, а све лгодство кликИе за нбимђ грломЂ гласнммЂ: „Богови су милостиви, богови су мудри!" У очима ЛеховимЂ запалгое се радоств, а на лицу му ивета веселћ. Плаче одђ милине, и брату Чеху пада око врата. ПрштелЂи нћгОВИ у млогоброиномЂ збору пружаго си руку и радуго се добримЂ знацима богова. Него седине у народу тугкно врте главомЂ ■— ал' богови су моћни , а човекЂ треба да 1 имђ е покоранЂ. Такође и Чеху одђ лда потавнгое лице. „Растати се данле," рече, „раскинути граић еднога стабла? Силу раздвоити. —?" Ал' ућути, да небћ1 брата ожалостјо , и богове разгнћвао. НародЂ се диже на врЂ одђ вмсоке горе; да види землго, одђ богова обећану, а подђ горомЂ се међутимЂ справлжо чете, да дал I. одлазе. Дивно е го кретанћ по целоме табору, радостБ и плачЂ сву силу потреса. Ал' се свако приклани, и ко сђ ЧехомЂ остае, и ко се сђ ЛехомЂ на далБЈи путЂ опрема , ерЂ се бои бо" гова. Тамо посадише Чеха на вмсоши престолЂ, разастрше рува; те се главе подђ сребрнима власима и момачкимЂ витицача кланну предЂ нбимђ , а девоике около нћга цвеће просипау, па е свако грло кликовало „Помилуи насЂ, господару!" — О нђ пакЂ обећа се, да ће се брижлбиво стараги о благу народа. И тако е седЈо на престолу илвлло волго с .вого народу, судЈо и право чин10 праведнмма. Око горе, докле е око сватило, растегну се та ита, и разделе се по новимђ краевима полагЂ родбина, те новтј животђ уђе у нову домовину Обарани су бмли големи чамови , тесани оштромЂ сикиромЂ пространи зидови; а подђ ведрБ1МЂ небомЂ парао е плугЂ плодовиту землго, и по нбои су одала тучна стада. У новимђ седиштама при-