Подунавка Београд

170 *

Премила брако, драги другови! Пишимо Музо друговмма сладкимЂ, каншио, како необичио 'вамо мм безЂ н^и рћдко, блага! пћвамо ; канси шмх>, како сада ронимг> сузе, кадЂ пишемЂ рКчи, кое ће читати. (зст1» истина, о другкбино мила , да ми е наитеше бесљ васЂ ! Овамо има више лмдш , ншне кућа, али ни едногЂ сдиногђ Србина. ПрагЂ е л1.па варошв, свуда около ићга и крозЂ нћга стое редосади (А1ее), крозЂ нћга тече рћка Молдава, коа у себи има два повелика острова, гди е свагда веселћ и частт., но п нисамв тамо , неиде ЛгобомирЂ безЂ васЂ •—, рћдко се кадЂ сћти изићи на сокакЂ, а кадЂ изиђе, коликш 6 пустми ПрагЂ, са†у пакрстЂ прође одђ лштине. Врло ми е тежко! јоштђ докђ оде Г. ШаФарикЂ, (кои е заиста еданЂ између наиболЂи л(ОД1и, и кога препоручуемЂ вамЂ, као друговБ1ма, да га особито уважавати) сасвимЂ бмтће ми. —• Гледатћу, да после године дана одма дођемЂ у Срб1м, ербо: кромЂ СрбЈе нигди болћ нЈе; —• ал* тако е, н нисамв знао, да човека мозке преварити надежда! •У Прагу. 8 Августа 1844. ЛгобомирЂ П. НенадовићЂ.

И С К Р II Ц Е. XVI. ГОго -Славллнскш духЂ смћлми ивесеонизходи све више и затвора се у себи. Животђ за многе н16 него комадЂ хлкба, купе га сђ дикомђ, купе рану тћлесну сђ душомЂ. Болћ бм јимђ бмло орати и копати, него тако народно своиство грдити. Два народа смо у сдномђ пуку, —• капа и клоб^кЂ нису иста отачбина; л!.чителх> и месарЂ неговори истми бзмкђ; тежакЂ и трговацЂ су као непр1нтелви. Валн клобукЂ да се поклони прамЂ капи; у овои е особито народноств , достоиностђ и срце. Поправлаимо народну неизврстностЂ, народне ране видаимо; но поправллгоћи и видагоћи почитуимо народЂ са свб 1 мђ срцемЂ нашимЂ. Одђ ићга учимо нашЂ лгодскји езмкЂ , а некваримо га мудрммЂ нашимЂ варварствомЂ. Учимо повћстЂ нћгову, да намЂ новми ијивотђ буде као наслћдованћ старога и непрестано узвБ ^шенћ.

НАРОДНЕ СРБСКЕ ПОСЛОВИЦЕ. (Скз>п10 ТодорЂ ВлаићЂ учителћ.) Кои Н1е благодаранЂ на мрвици , н!б ни на комаду. Марицн у мрвици нема ништа. Ко се чеше , гди га не сврби, таи се често грби. Ко незна ценити ва ;кностЂ сокола, онђ га држи за кобца. Ко данасЂ изгуби врећу, сутра ће и већу. ДанасЂ кокошку, а сутра ни ле. Има га радо, ко со у очи. КадЂ се вашЂ наеде у опанку , оће после и за врагЂ. ГиасЂ до неба , а репЂ се по землЂи вуче. Слази сђ кола, џаба ти кир1л. Сполл гладацЂ, а у среди нрацЂ. У корнлче е слабо тело, али нка кора. Хвалћне агоДе, празне котарице. Што е брзо , то е кудв. Кои лакше иде, далћ одлази. КурлкЂ длаку менл, али ћудЂ никада. Кога назову куракомЂ, таи агнћ ние ни б!о, а курлкЂ ће и остати. КадЂ упру виле у очи , онда треба да ил' виле пукну, ил' оч изкоче. бдна паметЂ, ил' улето ил* у зиму. Кои носи, не проси. Ко се лебомЂ игра, таи ни прое неће ести.

ПОПРАВКА. У последн &мђ чнслу Подунавке подкрало се неколнко већн погр^шака, ков се нмаш овако поправнти: на стр. 170 у првога реда 13 врсти: „царства свон," - „царство свов;" у 15 врсти „четира," -„четнрн;" у 49 врсти: „устрашака" - „украшава;" на стр. 175 у првога реда 14 врстн: „наоружаш.^' - „наоружанв!;" подт. Искрицомт> у 11 врс ги: ,,на" - „ни;" на стр. 172 у другога реда 9 врсти: „л&ти" - „л^та" у 11 врсти: „достина"„достоина." Учредникт» Милошђ Поповић -б. Издано и печатано у Правителственои Какигопечатнш у Београду.