Подунавка Београд

/'ЛV гс< 1х}

! :7?< ■?: \$\ ; .. (Јжх; . | а

15.

У С у б о т у 28. О к т о 6 р а.

- г'"^ „ .шЈ Ш&Ш/Ш \*х- ; ~

8 8 5-

ЗУМБУЛ-МОМЧЕ, КАРАНФИЛ-ДЂВОИЧЕ. Т!о Сава у Дунаи отиче, Тошт. тише нбои иомче се примиче, Зумбул-момче рано поранило, Ммсли младо, да е зора руина, Ммоли момче , ал' се чуду днви: „Одкуд', Воже, дв(е у сунашца , „Двје данаст. звћзде преоднице? „Што л' ми данаст., ко никада, сунце „И зђ малене с' отуд' рађа Саве? А то бмл КаранФнл д -ћвонче; Ст. оне стране л ћпота се купа ; Зенице 10н —• две даннце саине —• Руменило млађанБ! образа Зумбул - момче штромт. одпочинише. Па кад -б зачу КаранФил дћвонче Преварено свое Зумбул-момче , Прену см!ит', момчету се ругат'. Лгото б ћше Зумбул-момче младо, Дћводчке нерад' трпи шале: „Стани, враже, да т' обсћну платимт.!" Па се вину чуномт. преко Саве. Хт4де бћжат' Каранфил -дћвоиче: Ал' су тежки Ладини окови .. Ни св мћста се немож'.. лдна .. кренут'.. Већ -б чимб стиже младо Зумбул-момче, Паде у чунт. момчету на крило. Онт. е лгоби, грли, лгоби, лгоби. ђ. I. П. Б,

ВЕЧЕРНБИ ЧАСИ. I. Премили и очекивани сђ наивећом -в чезнбомђ есу за мене вечернви часи; као пристаниште мороплаватела што усхиће, такоониме-

не са своимђ миромЂ и, одђ свјкј жителвски брига ослобођена, сђ благимЂ духа разположен!.мђ за тих1и санЂ приправлнн>ћи, сасвимЂ пожелани сусретаго — и као дете дуго , предуго тежећи и чезнећи за матере прсима ■ —• сђ некимђ одушевлћнЈемЂ донекивамЂ н нви, аки да су они едино утециште, гди л^ое бриге, туге, радости, желК и надежде безЂ обзира бавиви се могу, и безЂ да су наопрезу, да ће 18 кои трећ1и као на зломђ дћлу увребати, сасвимЂ се утишаваго, мекше и лакше постаго , сносиме већма него икадЂ, умерене и расређене, вештје нег' и при самомЂ извршиванго. 6дннмђ словомђ све ми е у нвима; у нвима зкивимђ, сђ нђима рад|е живимђ . Та у нвима на све мое лрјателћ и другове миле , добротворе драге, ммслимђ , предЂ очи ји ставламЂ, и као да душа моа, у нћиову се преливагоћи, у особиту живости постепеноств долази , па ме храбршмЂ и бодр1имЂ чини, вшпе силе подае , кадра прави, наивећа пожертвованјл н са жнвота оиасности за добро , мило и лгобезно предузети, у тимђ сву радоств налазећи, што е барЂ у то разположеше могла лоставлћна бшти. К то се све има часовима вечери благодарити, ерЂ се у нвима таи помБ1шлни роди. — К .удв да си К стимђ хвалу овм блаженм тренућа, гди л' да шмђ благодарноств одамЂ? Ше л'у нћдра створителн природе, кои се и за мвне мравка постарао, такимв даромЂ обрадовати ме? Теби, о Творче благш, припадамЂ разнћженЂ у детинвскои срца нагости и разканнЂ збогв гдикои проти†твое мени ТобомЂ усађене заповести поступака, и у дубокомЂ осећанго мое човеч.чости Тебе преузносимђ у души као наивмшегв добротвора, наибршкл1»ив1е* ђ и наиугодн!егЂ отца ; ерЂ су Ти сва дћла блага. Прими мого признателноств као жертву повол*.ну ; но прими купно и целоств мое благодарности спрамв онм, кои су ми одђ