Подунавка Београд

174

тебе послани за мое спасеше. за мое обдрлгаван4>, а особито коима зраку, дану гкивота, и до данашнћгЂ траннл понаивише биагодарити имамЂ. Тв1 нвима у благости твоши подаи, да се и они обрадуго полученћмЂ свои кротки ;келл, да и нБиове молитве предт> тобомт, сђ мидосћу саслушаие буду, и на мене се и у томђ уживанго , као на мило шмђ Твое створенћ , опомену и лгобе. И зато да сте б.шгословени насови! У болћмЂ предЋлу налазећји се путникЂ, трудЂ, уморЂ и претрпл!.не непогоде заборавла и срце отвара дошавшимЂ задоволвствама;'« целогЂ дана свету служећи, све сладке предмете одлагагоћи за болћ доба, утрућенЂ радомЂ и забавомЂ тћлесномЂ, кадЂ и мени вм приспете, вечернћи маси, новђ светЂ наилазимЂ, чист!е и светл1е духа краине наступамЂ и у царству, гди се могућноетв одђ неиогућности разстае, бриге полаЈкући, оданавамЂ, сђ пова приправламЂ се, разонодавагоћн прошлоств одђ будућности, садашнћосги уживати магновешн, у коима текЂ вмше суштество, сматрамЂ и доволбимђ се, да самв и п светЂ вид^о, у нћму се баВ10 —• неку частв, опредћлћну ко уживанго, изцршо , и да се нелакомимЂ за другомЂ, но да ии е нћно притааЈанЈе јошђ и садЂ као добродошло. Ту изђ далека ездеће и повраћагоће се у свои станЂ радо примамЂ, за кратко и слађе ми е нђино пришествје у таи ма него другдашЂ. II. Вечернви разоренл душевногЂ часи, часи очанн*ш црногЂ, и непостижимогЂ суштества, сумннна породе, у ваша се нћдра бацамЂ, примите ме и вашомЂ частицомЂ, кадЂ се наивећа на полго буре полвлгого страшила, учините, да прочишћенЂ ибиовомђ паромЂ н прохлађенЂ духа нбиногђ сагозомЂ, безЂ сваке ммсли, кол бм ме на станћ могђ живота опоменула, у дну душе мое сатворимЂ храиЂ, гди вмша добродћтелБ, при лебденго лепвх идеала, да борави сладк!и санЂ раиске среће. А хђ ! зашто се гроза ваша у црнои ноћи завћси тако страовнто поавдгое, зашто ли е души мо10и пожелана? Сва живота поканнјн и савести гризена доводећи на паметБ, вечернБи часи, зарЂ тишиномђ и лаганммЂ ходомђ вашимЂ, ужасЂ и св1го чувства и наин]јжн1и стрепенћ приводећи, будномЂ оку као ;киво представллте будућа пакла мучени, и умете нби већма умнон«авати? толи оно немар- |

лбиво душе разположенћ, кое вбј пронзводнте, да га тренуткомЂ у вечногЂ колебана бездну претварате, гди се духЂ топи безЂ над.-жд« избавлКнн? Не! не! Прштно е землБптресегое за неподвижиме тварке и духу « ваше тралнћ у. милно, почемЂ га за кратко успавати удостоите. О! не не! О! не ие! у вама « онаи чарт, оно обажме , кое се залудЂ у света окретанн) и дана течаго тражи. Нм сте жалостноме п <-арЂ, изђ кога смртБ ил' цћлбу црпн; мени е прво у частЂ. Зора и данЋ смртноме наиумиЛн!и сачиннваго прн уживанго светски дражестји предметЂ, сватко шмђ сеосчева, нби свомђ другомЂ предпочитуе времену, одђ нби све нште, у нбима све налазиг мени мрка ноћБ и вечернБи заммш.1 Кнн и мучанн часи, сзмогђ себе рађагоћи, забора†остаго, у комђ , одђ света и присутства други Ссретнји ) удалћнЂ , мокш ожив.гћнои меланхолш у наручш се предамЂ и плачнимЂ очима са свбт страна изгледамЂ предметЂ, помб 1 шлнмђ , потресагоћи са†душе саставЂ, ,на празнб 1 и кои, за мене остав.гћими краи, гди бм се вавекЂ, докђ дани траго , прикривенЂ затанти мого, изгублћнЂ и самоме себи. Падну†о тле, сђ праомт> помешанЂ, цвилећи у огорченго, иштемЂ разблажеше одђ васЂ —■ вечернБИ часи: тихо и мртвачкомв тишиномђ спровођени протичете, безЂ да се мене коснете, — допуштате, да духђ презне и заостане у истомђ степену разслаблћил, неприхваћате се кретанћмЂ и пролазкомЂ вашим^з, кога сва подпора у вашои почива власти, кого бм, само вама подану, одђ васЂ текЂ примити мого. Све, све е у вашои власти, и тако ли да прођете? Но а се вама светимЂ, што себе стрпелБива, и на сва ваша гора и оштр]« покушенн готова осећамЂ, удублћнЂ проницанКмЂ духа у оне часе, гди ће се мирЂ и понои душе мое сђ тишиномђ вашегЂ течан сусрести — по смрти. к. с. п.

С Т А Р И Н Е. Као свуда по землБи, гди су народи живили, и сђ едногЂ мћста на друго премћшталиг се, или одђ веће силе нападани и угнћтавани 6б1ли и пропадали, остатци показуго некадашнго славу и величину оногђ народа ; тако , између