Подунавка Београд

182

ка србскогЂ. то се оно о томђ сав1јтовало , да наипре нађе и труду свомћ излонји онаи посао, кои е за то, да може поставлћну му цћлв образована народногЂ езмка н 1, имћ пожелателно постићи, сваконко наииречш и наинун.дн^и. Србск1и народнми езмкг>, кои е за све Србе и кнг>ии.ественЂ постао и кои ће, по увЈ.ренш и овога Дружства као и свакогЂ 6 ол 1. гћ нов1ег7ј србскогђ Списателл, кнћижественЂ езмкт. и унапредакЂ бмти и остати , шштђ не'ма оно благо р ].м1и и израза, кое као обштеобразователанЂ езшкЂ имаги мора, као што му јоштђ досадЂ ни оно благородство вида и устроиства н^е дато, сђ коимђ се диче и поносе други образовани и кнвижествеии езмци, кои га у иоло братства позмваго. Ано и есте Дружству познато, како су се и колико србски Списателвн одђ времена нашегЂ славногЋ Доситеа Обрадовића досадЂ трудили , да србскШ народнми езБШТт, на кои е онђ печатЂ благородстна кш>ижествености срећно удар!0, у р Кчима обогати и у строго свомђ дотера; то опетЋ знагоћи оно, колико е то, што су они за нћга, за србскш езмкЋ, у станго бмли учинити, не само мало, него одђ веће части и иеудесно , па зато или шштђ непознато или иепримлћно: •— у томђ се наипосле као едномђ душомЂ сложило , да пре свега и наивише у идућимЋ своимђ редовнммЂ засћдашама у полго србске Терминолог1б сђ томђ важномЂ намТ.ромЂ ради, да србскомЂ народномЂ езмку оно богатство р1.ч!и и израза сакупи и начини, кое му имати валл, да бвг се оно нћгово благородство кнћижествености утврдило и уздигло, и да бм се нћимђ не само Списателви, него и ПроФессори на катедрама у отечественммђ , особито вмшимђ школама и правителвствени Званичници у разнв^мЋ земалЋскимЋ. особито већимЂ НадлежателБСтвама у иапредакЋ лакше и равнообразше могли послуживати. То заклгочивши Дружство , оно е , колико су му годђ нћгове силе и часови нћговв! до данасЂ др жанм редовнм засћдашн допусти .ш. д !.иствовало, да сачини и спреми грађу за СловарЂ онм рћчш , кое су србскомЂ езмку по потреби нћговогЂ ЕмшегЂ кнЋижественогЋ опред1 /лен!н, поне према данашнвимЂ приликама, нуждне. Што е оно за ово прекратко време и у ирвомЋ тешкомЂ почетку свога рада учинити могло, учинило е по наиболћмЂ свомћ знанго, као што ће даиасЂ снупно и у цћлости то показати } давши у исто време и прилику, по коши ће се и увид ^тц, да е оно едне одђ сакуплћим

нћимђ и за термилогиске опредћленв1 рћ ч !и и ЗЂ старо-славенскогЂ езмка, изђ оногђ предрагогг и единственогЂ езБнговногЂ извора узело, др у . ге одђ числа онб 1, кое су новш списателви натли и у нотребливали, задржало и за србскји езмкЂ слошки посвоило, а друге опетЂ изнова за истб1и начинило. Г. Предсћдате.ш Дружства, као ПопечителЋ Просвћштеш'н, о томђ похвално бригу водећи, да се за отечествена училишта нуждне кнЋиге предавана прописанБ1 наука сачине и на иолзу учеће се младежи печатаго , нашао е за добро, да се такове школске кнвиге, кое су већЂ сачинћне, н оне, кое ће се јоштђ сачиннвати, у Дружству овомђ наинре у рукопису прочитаго и одђ нКга у подобателнБ1н прегледЂ и претресЂ узму, да бм тако, колико е годћ внше могуће, болћ и исправше за преважну потребу, за кого су намћнћне, после на свћтЂ изишле. У слћдству тога О нђ е Дружству предлож1о, да се оно сваке седмице јоштђ по еданиутЂ у изванредна засћдашл сакуплнва, у коима ће се саставлћни рукописи предаваемм школски наука сђ тнмђ позб 1 вомђ прочнтаватн, да оно о нЋима , ако нуждно буде 6 б1ло , свол примћчашн чини, по ономђ мало ВБпие изложеномђ смБ1слу. Дружство е таи позб 1 вђ свога Г. Предсћдателн радо примило, и досадЂ у поменутимЂ своимђ засћдан1'ама надлежно саслуша?ло латинск1и букварЂ сасвимЂ и латинску Грамматику одђ веће части, оба дћла школски ручници, кое е еданЂ одђ нћговБ! ревностнм редовнБ! члевова за учећу се младежв кннж. србскогЂ Лицеума сачин1о. П Р И Г1Р Е М А, 3.4 називословнб1в (тЕРМИНОЛОГИЧЕСКш) Р 1ј ЧНИКЂ ОДЂ ДРУЖСТВА СРБСКЕ СЛОВЕСНОСТК.

А ро81ег1ог1, чуветвоизворно. А рггоп', умоизворно. АћаНепаге, отуђити. АћаНепагЈо, отуђенЉ; огуђиванћ. АћеМеаио, одреченје. Аћ1е§-аге, одслати, Аћ1ее-а1из, одсланикх..

Аћепа110, одстуиан-ћ, одСТуПЂ. АћоШо, Аћго§-аио . уни• штаи. Аћоппетеп!, заклада, предплата, нредупига«. Аћогј^тнез, првоседјоци. АћогЈиз, пометакЋ; и