Подунавка Београд

207

иики стих1Н нрмира, и уминило се погрћшака, кое ће се изплатити грозншгћ пролит1емљ лгодске крви. Међу толикимђ особностима преважнимЂ и поединим-Б, кое разумапЂ смотрителв увиђа у повТ.сти дубровачкои , то е безЂ сумнћ наизнаменит1н, што ова репуб .шка, будући у свако доба бмла права ОазисЂ изобран5ен1н , и свагда отворена иностранному тргованго , ние се никада пуштила покварити онимђ погрЉшкама, кое су свудЂ и свагда опоганиле трговачке народе, и обдржала е таку простоту и чистоћу срца и ду\а да 10и се сада ни сћне небм могло наћи у изображенои Европи. У тргоисту бћ1вало е таково поштенК и повћрен!., да наивећи нослови чинили су се готово свагда без!> ниедногЂ писма, наивећи заими на саму рћмв дужникЂ само уреко бм са своимђ заиматеиБОМЂ време. у кому ће му се одужити. Сиабо или ннмало каправе (1ихе), красно али умћрено и чешће утћснЈ .но у кругу наиближи прјателн дружтво, дубока ПОНИЗНОСТ1. у смновима , превелико почитанЈе спрамЂ старости, и женске чистоте, мирЂ пресладк1и и вћчитши у унутрености домова, послови , кнћижевноств и молитпа напуннвачу са†Дубровачкји животђ кои ино н<'бнше, него едно дуго и свето дћло. У едномЂ народу, у коме кралћвале су ириватне добродћте.п,и, ни су могли ни обште оскудћвати , и зато ДубровникЂ имао е и свои Брута и свои Регула, и другчи витезова, коима се старина дичи, и кои су жертвова.ш свон добра, свон достоинства, свое животе, животе свои рођака за отечествену ползу. Ето штосу мудри закони и мудро воспитанје домаће учннили. Истор 'н Дубровамка бмти ће заисто е ,\на лћпа страиица у обштои С.!ав .шнскои исторш . .. буди Јои сиава, а нама саданвимЂ Славиннима буди намЂ она за примћрЂ. (Конацг сл^дув.)

ПОДИЗАНТ, 11РУСКЕ НА КРАЛ^ВСТВО. (Прод}жев1в.)

У ономђ опасномЂ течаго времена морао е оваи Кннзђ нћкимЂ већима као сагозникЂ важанЂ бмти . и будући га е као таковогЂ снакји за себе добБ1ти тражЈо , зато већина Кннзова незакосни н -кму , у получен1го титуле же.ко испунити. А и ЦарЂ ЛеополдЂ I. согЛас10 се на то, и да га небм могао ЛудвикЂ XIV. за себе

добити, иоита Енгиезка и Холандезка, нћга нрипознати и са писменншмЂ меститанћмЂ среће ласкати му. АвгустЂ II., КралЈ. Поибскји , ФридрихЂ IV*., КралБ Данскш. Петарт. Нелтли ЦарЂ Рускш^ Шваицерска и већина Н1.мачки Книзева мини.ш су то исто , само карлЂ XII , КралБ ШнедскЈи, слћдовао е доцнје; а Французка као и ШпаНБолска нринознали су га текЂ о УтрехтскомЂ миру. Оваи за свакогЂ Пруса торжественми данЂ, у кои се ФридрихЂ III., пре Ку рч-иршгт. одђ Брандеибурга и воивода Прускји. садЂ као КралБ првми у Нрускои у Кеииггбергу са великимЂ торжествомЂ самЂ себи круну на главу метнуо, 6б1 о е 18. Лнуара 1701. Пре еданЂ данЂ , 17. Ннуара држао е онђ сђ сво10мђ породицомЂ , са свима великашима двора свога и множиномб свои служители особито СЈ1ИШ.1И и украшенБ1и улазакЂ у КенигсбергЂ. Телалн, богато обучениииа добримЂ конбма, извикали су но уиицама подизан!. Кин-,кества на Крал ћвстио; и за споменЂ овогђ догађад заведе онђ , обколћнЂ одђ пћговБ1 великаша, 10п1тђ истогђ д на орденЂ црногЂ орла. Пре подне 18. Ннуара, ФридричЂ III., као КралБ I. , у сали свогђ замка , огрнутЂ скупоц Г .номђ црв»-номЂ кабаницомЂ , на коти су неброенне круне и орлови извезени 6 б1.ш , у деенои руцм драгоц1.иБш екиитарЂ , а у левои исто тако драгоцКнну државну лбуку дргкећи, на прекраснми ирестолЂ посади ге. ПредЂ нбимђ е клечала нћгова суируга. на л< во и иа десно стоа.ш су н1.говл министри и страннми посланпцБК Нћгова е глава бм.ш гђ великомЂ, нреко пиећа доле коврчастомЂ барокомЂ покривена. ЗагнмЂ узме окђ <а торж- ственномЂ озбм.п .ногћу предЂ нбшјђ стоећ . круну , апи е одђ веиике вредности «мла , метне е себн на главу. при чему е свое одгадашн 1. име ФридричЂ I. КраиБ Пј)уск ;и" изре :;ао, паггБ е затнмЂ круну па главу свое гу пру ге, кои е нредЂ нбимђ киечала, метнуо. ТекЂ што се ово свр:пи .10, одма су му одђ нћгове цћие породице и одђ свјго вешкаша дворски поклоненјн учинћпа. ЗатммЂ се унутн онђ са сво 1 омђ суиругомђ , праћенЂ одђ безчисленогЂ народа, сђ ви.