Подунавка Београд

211

нностранацЂ кои е честЂ имао бмти упримћнЂ у Паризку Академ1го краснв! наука, бвхо е еданЂ одђ наимудрБ1 древнописателн св1го времена, а у Нумизматики ни е 6 б1ло ко 6б1 га прешо. Велик1и лћкарЂ ВалБи†6 бш е ИпократЂ Дубровачкји у Италји на концу седамнаестогЂ столћТ1а. Име му тако разсуто бнше по свему св 1 бту да издно Араб]'е искаху му совћта , и шилнху преобилнн хвала. Читаво лгодство мора му харно бмти за то што е онђ разтворш друмЂ великимђ изнашастнмЂ коа су иза нћга многи гласовити лшди у лћкарству учинили. БезЂ да овди избраамЂ поедина имена одђ наисиинБ1 Дубровчана, немоагемЂ изоставити Станћа , познатогђ мудрословца, пћсника и таиника многимђ Папима. КадЂ се е дочуо гласЂ о нКговои смрти у Лондону, Инглеси ставили су н!'>говђ ликђ и Бошковиче†међу лике свои велики мужева; нити можемЂ да изоставимЂ име Кунића кои у нћговимЂ прекрасннмЂ преводима знао е обући у латинске алвине просту лћпоту греческогЂ пћсништа, безЂ да му е са тимђ нимало одузео одђ природнога налића; ни име Цаманћ кои, по мненш Томасеа, еданЂ е одђ наисовршенм латинаша св1го мТ.ста и времена; ни Рестића ДубровачкогЂ Швенала, ни ГалгоФа о нћговимЂ латинскимЂ импровизац !нмЂ дивила се до назадЂ мало време Итал^а и Французска. Алн ако ДубровникЂ дћли кнћижевну Еуропеиску славу са наигласн1имЂ градовима, онђ се блиста безЂ икакве заточности на наивмсокиемЂ стилу кнБигкевности слав1лнске. Како е Еуропа примила наипрвш узпКхЂ к' умномЂ напредку одђ свои гожши држава, тако га е и Илирјн примила одђ Дубровника, кон е међу наиГОЖН1ИМЂ нћнимЂ градовима ДубровникЂ бмо е палад^умЂ светБпЧ народства слав !*анскогЂ , блистателБНБш градЂ мудраца, Атина Илирска; тако е сви изучени гогославнни називлго и сматраго. И то свимђ разлогомв наизнаменит^е нбиови ићсници , Дубровчани су. Име Ивана Гундулића познато е у Еуроии по нреводима Италиннскимђ , н некимт, уломцкма на Французкому еЗБшу нћговогЂ Османа, кои е единствено ероическо уредно сп1,ван1> што до сада имамо. Доста е шкодило оригиналитети нћговогЂ гешн то што е онђ живио у едно доба у кому утицаи итал1'ннсши 6 бјо е надвладао уме Дубровачке. И с' тога и онђ кздгодђ натезапЂ а често утвараиЂ, као и Тассо: свагда е малло подугЂ, свуда оће лако течеше рећи и сладостђ , па то гд1. годђ уди снажности езБп .а,

Прспостав!о е мћру осмероножну другима, алн на прекорЂ св1ГО извинћн1а коима Сорго хотио бБ1 га оправдати , н Ј^ћнимЂ да осмероножнни стихђ не може ни у славлнскому езБ1ку добро пристати епискои пћсни. При свимђ тимђ погрћшкама штиецЂ не престае дивити се о чудноватои лакости кошмђ е онђ слагао Ритме, готово никада не натезане, о бистрини езБша, о неизцрпености нћговогЂ воображен1а, о вб1сокости и живоће ммсли, о красоти епизода доста численБ1 у истину али лепо извођенм и врло допаднм. Ово е едно спћваше кое мало или нимало наличи епискимЂ спћвашлма други народа: види се у нбои наклоностљ п ћсника кои ВБппе на красности мирногЂ и;ивота, на сладот ћу лгобави, на гонаштво , на ероичество морално тежи, неголи на крваве битке, на раскидан!и лгодска, на предмете ужасне. Ово е правни типђ славннскогЂ гешн. Лгобезне п1,сме ђорђића такође па тал^лнск1и езБШЂ нреведене заслужиле су му име Овид1н ИлирскогЂ. Ово е едно ватрено вообра^ жен1е источно, кому е гдћгодЂ шкодио Еуропеискш духЂ: при тому нћиова мћшашл чешће е прилћпа, и ако е ђорђићЂ имао погрешака Аз 1 нтскогђ и ЕуропеискогЂ пћсништва, имао и доста НБИОВБ1 красота. Особито у лирическомЂ опредћлехпго ДубровникЂ дао е велнко число пћсника: они одђ шестогЂ столћт1и чрезЂ чистоте езБ1ка и вкуса, кои е притлжавао сзвђ простБШ уршаи и сву нћжностЂ греческе музе, означили су наиблистателБшго епоху илирске класическе ннБижевности. Драма такође бмла е лћпо па почетку заснла у Дубровнику, н чинило се е да ће и она постићи вБ1сииу кого су ине науке ту бБ1ле постргле; алн за несрећу ГОгославнна нћно утемелћ[це ние се з 6 бмо, и ми Ј оштђ очекуемо едногЂ великогЂ ума кои ће насЂ добавити народногЂ театра. Међу женама коиша се дичи кнБижевностЂ Дубровачка наигласовит!н е Цвета Цуцеркинл, поикииа Италска и Славннска, кол е заслужила хвалбе н поздрави свпо готово пћсника н К ногђ времена. 36 огђ нћ знаиа и красоте, права АспалЈа илирска, (тако е еданЂ спасате.п. итал!ннскЈи зове) Ч1н кућа бмла мКсто мудрБ! борба. и склоншпте наи пдеменитш и иаигласгпи мужева кое су ДубровпикЂ и Фиоренцћ, ове две вароши у коииа е она жшшла . међу своимђ зи•дама садр:кавале. И:за како е ДубровникЂ изгубно са сво10 мђ независимостп сиого пређашнго снстему У-