Подунавка Београд

212

чилишта, престао е производити великш лгоди. Има Ји 10 штђ у нћгову тлону примудрБ1, и бмти ће |'п вавикт., срт. званћ овДн и зк«;ла к' ученго рекао бм да се с млекокге сиса, али трудно ће бмти да ш буде прекобшчнБ!, као у прошастио. Заведен1б ИталЈлнскогв езвша по "Училиштама о малу да ние у наизаднва времена угушило у колћвци свогђ изображен1л езБШљ славанскш: истина да коигодг домолгобацЂ шшђ 6 б 1 намЋ кадЋ кадЂ дао послушати сладгии ромонђ народне лире, и име Гос. Казнаћића замћрно е у овои епохи, збогЂ нКгови сталнБ1 усил1н да обдржи и поуздигне славннсиу музу; али нћговЂ гласЂ недопираше до младежи кон не хотвше више ни читати ни писати ни ммслити него ита.нански., — За велуку срећу то е малло времена постало : она ние мОгла обдржавати се протива удахнућа славннства кое е ода-свпо страна жестоко сада обузимћ: едцо обште противодћиотв1е збБша се, и Дубровчани моћи ће у кратко време достоино одзвати се на благороднБ1и позивђ Рвата, наиватренш Апостоли Славлнске националитети у гогу. У узпаленго кое се сада пружа по нашимЂ државамЂ и кое е магнћтическо и управЂ чудновато , Дубровнику е намћнћно да игра свого пређашнго ролу. Нћгова стара дћла разпБ1тиваго се од-аСВ1ГО страна; и препечатаго: траже се рукописи по нћговимЂ особнимЂ книжницама, и триумФалнимђ веселћмЂ изнаходи се блага кое ту столше закопано и непознато св ]-Јту. По томј 7 може се судити да, када буде сасма међу нама изчезнуо тћснБш и себичнми духЂ малБ1 националитети, и кадт> велика националитетЂ буде се добро унутра у наше лгодство увела, нарћч1л наши разнБ! држава, врло мало међу собомЂ различна, приближитће се к' нарћч!го дубровачкому, за слити се уедно, и завести тако едзнђ о 6 штбш езбшђ у читавои Илир}и. Ни едно нарћчје ние тако подобно да дћиствуе то слиће , како е Дубровачко: наипре зашто е оновБЈше него икакво друго израђено, па зашто е наи обшт1е , наислађе , наипростЈе , наилакш1б да буде разумћно одђ св 1 го гогос!лаванна. Оно е говорх>но безЋ едне разлике по Далмацш , по Ерцеговнни, по Црнои гори, по Босни, по Србш, али ту одђ селлка, такође по Славонш, по гориБОи Арбан1и, и с' којомђ мвломђ разликск^сти по Рватскои; списате.и.и Србски и Славој^"

ско употреблнван) едно нарћчЈе у кому се налази неколико рћчи старо-славенски, али ш и оии већт> починго оставнти, и све то веће приближаваго се сладкому езБ1ку наигоЈкгпе, и свое исте просте браће. У реченимЂ државама гди народЂ ние никада 6 бш у великомЂ прјлиго са иностранцима, изузимагоћи упуштен1е неки рћчи турски , италјлнски , или немецки , кое е ласно изтрћбити, уздржао се у првашнвои свохои чистоти генигомЂ езБп;а: и зато оваи сзбшђ кои е гогославннита оно што е тосканск1и Итал1анима, и саксонск1и Немцима, има наиввхше стих^и и сродства да настане обштимЂ сзбјкомђ Илир1е; али то крозЂ оно преиначеше кое мораго произвести уведеше многи новм рћчи, познанћ иностранм езБпга, упримћше Еуронеиски ммсли, наука и рукотворства. Дубровчани вБ1ше него икакви други Славлнни имаго велики примћра предЂ очима, за да се узпалу племенитомЂ соревностго, и усиле да обдрже на престолго Илирске книжевности свого славну домовину.

ПОДИЗАНИ ПРУСКЕ НА КРАЛИВСТВО. (Продужеше.)

Пћванћ, проповћди и вечера 6 б 1 ли су сђ овммђ торжествомЂ сагожени, и обште помилованћ св1го апсеника, као и богата сиромасима раздана милостмна увеличала е ово празднованћ* Новбш се Кра.ш одма покаже милостивђ и издашанЂ, и постара се, да нћговЂ престолнми градЂ сђ нвиме веселити се и оваи знатанЂ нћговогђ подизанл данЂ у радостномЂ наслађенго праздновати може. Веселл транла су готово непрестанно до 8 Марта, и то се лако видити може, да кодђ овако славолгобивогЂ Владћтелн трошакЂ за Кралћвско крунисанћ могао е више милшна талира изнети. За ово предпрјнтче различни су различно судили : ербо су се нћки смћшили, други су се боали жалостногЂ слћдства, ако одржанћ новогђ достоинства више трошка зактевало буде,. ^лшва^што 6 б 1 сиромашна зед^ла издати могла. (КонацЂ слвдувЈ

Учредник!, Издано н печатано у Правителс

внгопечатнБн у Београду.