Подунавка Београд

или одђ насићдства изклгочи, или га у Р имђ пошлћ, да с!• тамо поправи ; у великои школи у Бечу ни едиогЂ проФессора, безЂ одобренн Нсуита, да непостави ; инквизицјм*) у целомт. царству немачкомЂ, а имено у наслћдственнимЂ државама аустр1и <ркимт> да уведе, и све кнвигоиечатнћ, до оне, кок> бм папа потврд10, да разори. — На ова заптеванлпо налогу цара Фердинанда, нћговт. дргкавпми подпредставникЂ папи озбвхлвно одговори. О нђ , као католикЂ, иризнае првенство апостола Петра ; али не у лицу папе, него у целоб цркви. Цару придае право иа биранћ иапа , на сазиванЉ синода, на сметанћ безбо?кгњ1 папа, и на судеиску властв надЂ мнр«ч!имЂ добрама папинимЂ. О нђ спомин1|, да цареви неполучаваго свош властв одђ папе, него одђ Бога, да е царевина старш одђ папинства, и да царство н)'е црквено благодЉлн1е, и да и у светомЂ писму нестои: Даите папи, што е панино; иего: Даите цару, што е царево. О нђ обасни , да ХристосЂ у свомђ божественомЂ величеству непотребуе земногЂ намћстника; и ако бм иапа башЂ и ХристовЂ намћстникЂ бмо, то другачш бмти неможе, него као што е самЂ ХристосЂ на землви ншвш, сирЋчт, безЋ власти мирске. У осталомЂ крунисанћцарева нема никакве свћтске вредности; ербо многи стари римски и немачки цареви нису бмва.ш одђ папа гсруниеани . пакЂ су опетЂ зато одђ овм н свуда за поглаваре државе признати бмли. Шта вип1е , нздђ нису римски цареви безЂ крунисанл папиногЂ дћиствителни владателБи; то РудолФЂ I. , когђ никадЂ никакавЂ папа н1е крунисао, Болонш и Романго законно папи поклонити н!е мого, слћдователно морао бм папа исте државе царству натрагЂ повратити. ПритомЋ напоминћ СелдЂ цару свомђ, „да су стари римеки цареви зле намћре римски папа често строгосћу предупређивали, оружаномђ рукомЂ протива нг.и усталли, градЂ Р имђ насилно узимали, и иапама различито капу кроили, а кад -кадЂ ш и сђ нг .10 вогђ достоинства сметали." — У осталомЂ ова препирка са паномђ имала е то слЈ.дство, да е крунисанћ немачки царева у Риму одђ то доба престало. Л. П.

ПРИЛ0ГБ ЗА ИСТОРПО СРБ16. Поздравлћ вама браћо кнезови срезки и кнезови сеоски, и сва проча браћо! Ето одши*) Судч. противЋ вретика.

лћ се ГосподарЂ кнез7» РадованЂ ГрбовићЂ заради вилаетски иослова, десетака, и беглукЂ турски усева, и беглуиЂ турске стоке, и кошена сена за беглукЂ , и за нбанску воиску, зато вама препоручуемо, да вм устанете то дћло помоћи совершивати, а ГосподарЂ воивода Луко остае надЂ воискомђ, а ГосподарЂ кнезЂ одређуе се у кнежини са вама посла да гледа и да уређуе, и то гледаите што скор!е учинити. Остаемв ВашЂ братЂ У Баиру 30 ГОл1н 1815. П етарђ М олерђ. ГосподаромЂ КнезовомЂ срезкимЂ и сеоскимЂ. У Кнежину Грбовића.

С М Е Ш Н О. ФридрихЂ, кнезЂ хесендармштадскш, 1839. године путушћи, приспћ у градЂ ТангерЂ (Танђ!л)• Са собомЂ е и двое каруца вод10 , но употреблћше одђ ти збогЂ забране тангерскога града чинити Н1е могао. Зато кнезЂ одма мароканскомЂ цару молебно пише, да бм му онђ допустш по главнимЂ улицама града се провести, за кое онђ себе обвезуе о свомђ трошку оне улице дати калдрмисати, куда му се возити буде дозволило. СултанЂ марокансши на ово милостиво рКшеше свое уступи сђ тимђ услов1емЂ, ако кнезЂ ФридрихЂ са каруца буде дао точкове повадити, зашто безЂ тога добрми владћтелг. бои се, да му небн кои одђ нћговм вернБ1 поданника погаженЂ бмо, и тако у опасноств дошао. КнезЂ услов1е то точно испуни, давши изђ еднв! одђ свои двое каруца точкове повадити, пакЂ тако после корито одђ каруца међу две мазге свеже и затимђ , у нћму седећи, по Тангру се проведе. На ово еданЂ критикв вели: „Зашто се небм могло на таи начинЂ и по другимЂ мћстима возити?" Зора.

Н С К Р И Ц Е. XXVIII. Како овце, кое леже у еднои нри , на едномђ полго скачу, |,емћ1сле една за другу, ако

#Т