Подунавка Београд

I? I

СНаЦо, позмвђ. С1аиви1а , условка ; затворителна. СНта, поднеб!е. СНепв , заступл-ћникЂ, заштићеник!.. СоасНо, принуда. Соаеуив, едновременик-в, Соз^швШо, сотецнво. соех*181епиа , со6б1тство. СотсИепб, саупадно. Со11а1ега1'|8, побочанЂ. С®11е§а, другарт.; сословНИКЂ. СоИвфшш , сослов1е. СоНопеИив, полковникђ. Со1опиз, землћд&лацв. Со1итпа , стубљ. со}о88апз, исполинсши. Сот111а, скупштина. Соттодит, наручљ. Сбтра^ЉШз, снч >сан1.. Сотптеп1аг1ит, толкованЉ. ©отен1аЕог, толковател«,.

СоттегМаПк, трговнвш. Сотт|881о , порука , поручничество, Сопишбвагшз, поручникЋ. СоттишсаЦо, саобштенЈе. Соттип1о , заедннна. СотрагаЦо, сравнен!е. СотраБвик, спроводителБство. Сотреп8аНо , накнада. Сотр1апаЦо, поравненЈе. СотрагШо, предстанакт,. Сотр1ех , совиновникг.. Сотро88в88ог, сопритнжателБ. СотрготЈвит , нзборнБш судт.. СотрИ1а1|'о, покупЋ. Сотр1етеп1ит, допуната. СопеогЛа!;, (ес1.) уговорљ. Сошри(и8, V. Са1сиШз. Сопсеп1гаЦо, усредоточаван-ђ. Сопсе881о, уступка. Сопс1и8Јо, Сопе1и8ит, заклгочен1е Сопси1)1па1и8, наложинчество. Сопсигзив, стецнште, стецан. дћлт> Лкову Ненадовићу, отћ коего у таковшмв пршмаћете наставлен1л. 5. Вђ прочемЂ кромћ нашои подђ никога властв не подпадате касателио ваше кнеашне сл 'Едуе вамЂ знати, кому се имате покоравати У будугце. 6. У време воеванл подђ коега коммандуннцега вђ послушаше и покорноств вамт. предпишесе бмти, свнтћише да заповћсти онаго исполнавате; ибо свакји таковми командушгцш отђ насЂ избранЂ, и наименованг.. Увћрени мм, да вм сђ нашомЂ признаностјш , кого вамЂ оказуемо бшћете задоволвни. — Усугубите труде вашеудћламЂ касаклцимса благополучјл народнл за показати себе у будугце достоина сего уважен1н. У Београду Лнуар1л 11. 1811. утверждено при народнћмЂ собрарпш. Верховнми Вождђ народа Сербскога (М. П.) Г еоргш П етрови&ћ. (М. П ) ПравителствушпЈ[1и СовЉтћ народн1и. КБ ПРИПРЕМИ ЗА НАЗИВОСЛОВНБШ Р^ЧНИКЋ ДРУЖСТВА СРБСКЕ СЛОВЕСНОСТИ.

НА ПРМЂЧАНШ Г. ПАРТЕНШ ДУБАИћА О ДЂЛИМА ДРУЖСТВА СРБСКЕ СЛОВЕСНОСТИ. (Вндн народнии лнстт. числ. 2. 1845.)

Одђ онога, кои о каквои ствари суди, напластито о кнвижевпои ствари , захтКва се , да ту стварв разумћ, да е ммсли онога, коега дћла претреса , сват10, а особито , да е човркђ изобраЈкенЂ и учтивЂ, кои ондћ , гдћ се обшге ползе тиче , колико зна н може, р5до приноси не сђ намћромЂ другога униагавати и грдити, него да се до истине дође, и да се тмме обштои ствари поиогне. Г. Партеше ДубаићЂ сасвииЂ е другогЂ реда поборникЂ истине; онђ е хотћо ј показати, шта незналица и болестногЂ ума чо! векЂ учинити може, и у каквомЂ се бћдномЂ [ станш кнвижестно наше находи, кадЂ овакови | лшди безЂ икакве критике , безЂ учености, само нзђ неке подле несташи о важншмЂ стварма суемудруш; ерЂ да е Г. ДубаићЂ примћчан1н ! свон просто само изнв10 , премда су безљ ииаквогђ основа, не бм му нико замерш; реко , па на томђ и остало. Али се нашемљ Филистру прохтћло перо свое у жучв умака^и, па зато оваи безобразлукЂ и заслужуе. да му се оно каже, што слћдуе: Г. РецензеитЂ н!е ни цћлБ ДруЈКСТва сват1о , онђ незпа ии шга су то назмвословне илн 1 техничне рћчи , иего намг! показуе , како ћемо Србски назвати чираиЂ, циглш , пинтера и т. д. Тако? Дакле се Дружство Србске Слчнесности I 1 тмие занима? О Партен1е ! Дружство Србске Словесностп труди се понаивише рћчи по латинскомЂ знаменованш посрбити, кои езмтЂ РецензеитЂ Неразумћ. Ово доволбно показуш оне силне правописне и друге погрћшке: а§тауаге, ап!ћ|раЦа, ареНћш, аћог1о, а§По и т. д. и онђ се усуђуе о превођеI ; нш тако слободно говоритн , канЂ да Цицероиа 1 к у трбуву носи. О Партеше!