Подунавка Београд

СадЂ да видимо, како у самои ствари нашЂ РецензентЂ умствуе: Прва рћчв, кого е нашао, да се Дружству подсмћне, еств а роб1ег!ОГ1, и онђ по латинскомЂ и тал1анскомЂ (!) словару сђ тешкимв трудомЂ докучи, да е то натражке. Заиста натражке! Зарљ се рћчв , коа у филозофш собствено значенћ ииа, по словару , и то по тал1анском'в словару тражи? О Партеше! Покажите наислабЈеив ученику, кано на тражке преводите, и онђ ће Вамв са сожалеН1емв повторити, да е то наопако натражве! — Оћете ли да знате, шта значи аћеггаИо , упБ1таите каквогв ученика, кои еСтественицу (физику) слуша, па ћете видити, да нје блуднл. бли болћ казати уништенћ, прихватанћ, одступанћ, него преватв, уништаи , полвв, пр1емв, одступв, ту треба други да суде, а не така глава, као што е Партешева. •— Кодв насв жене помећу; ако кодв пћга између, нека му буде! Рецензентв при свои нескладности св010и оће ассогс! рћчго складв да означи, иаводећи да е ассогД ћагшоша и сопсег1и» све едно. 8ш Партете? Но излишно 6 б 1 6бјло сва примћчан1л Г. Рецезента претресати. Онв намв е доволвно показао са своимв: кривстворити, сродство по танкои крви (а не по матери), позвшати се (а11е§;аге), хропнл (а§-от'а) и т. д. какву вћштину у превођенго има, само бм желили дознати, шта е рецензентв мнс.по, кадв е реко, да 6 бј за наше женске (особе?) требало два склонен1н; ако то ше ј .аква сатира на жене! Шалвивацв, како му при свакои прилицвЈ искре женјалитета искачу! Жалостно е за Срблћ, кадв се такови лгоди на полго кнвижества указуго! јоштв е жалостнје, кадв такови тоив судје узимаЈО, и трудв други лгодш св презрћИ1бмв опорочавати усуђуго се! Имнрекв.

ЗАШТО е НА СРБСКОМЂ ГРБУ КРСТЂ, И ОКО НЂГА ОИА ЧЕТИРИ ОЦИЛА? У народу србскомв живи данаов приповћдка: Неманћ на грбв царскогв свогв престола метули су крств св четнри оцила око нћга, за-

то, што, кадв су пресретно и дично са своимв народомв србскимв напредовали у слави и величини, почитовали су крств, по ватренои лгобави кв вћри христ1анскои, за наилчегв свогв помоћника у дћланго; а четири оцила представлнго јимв исту ватрену и тврду, као челикв, лгобавв кв нћму. Кои е пакв Неманл то завео, никако се недоказуе. Тодорв Влаићв.

И С К Р И Ц Е. XXX. Немамо Јоште доста наука, ни доста заната: осећамо у нама , да 6 б1 могли доста учити, а мБ1слимо да смо доста урадили. Мбј радимо^ али безв цћли истините , безв знанн онога, св коимв ини народи раде; одв други узимлћмо оно, што насв може погубити, а не што памв помоћи може. Жалостни есмо, а нечуемо жалости наше, невидимо, што е наигоре, нћнв узрокв нити коренв. Незнагоћи гдћ зло лежи, неможемо га изтерати. Куда ће, Боже, доспћти ово ћораво и наопако слћденћ за туђимв обмчаима? Славлани будимо, браћо, наипре, ово нека намв буде тћло наше, а друге ствари нека намв дођу извана као сварена рана, одв кое се што е наиболћ св крвл10 мћша, а сувишакв неостае да го штети. Нуно иамв се треба трудити, за достати оно, што намв обећава судбина наша; цћлв намКрена и кадв започне , дотекла е на ло пута. Особито потребно е у жнвоту човеиа и народа, познатн право свое станћ. Што брзо дође , брзо и прпђе. Ше киша силна и вКтровита она, кол номаже ситномв и сакривеномв сћмену, него кадв лагано и тнхо дажди, онда болћ она улази у утробу цвћћа и землћ матере наше. Видећи у зими све покрнвено снћговима. рекао 6 б 1, да пеће више 6 б 1 ти нн зелени ни ;кнвота на землБи; по онаи истбји смћгв чува благо наше , кое ппдв бћломв поЈгривиомв сиава, 1гао чедо младо у колћвци своЈои. ; Почннмо мбј , пакв ће други болћ слћдити, али наша ће то 6 б 1 ти наивећа слава. бдиа може свКћица ,ужећи хиллду свћћа, едиа сама мо-