Подунавка Београд

Ж 5-

Т Ш А

Београ дћ 3. Фебруара.

1855.

едногллсге СЛАВЛЛНА.

вдносдожинн дахорЋ пнрв , ЛугБ с' зеденн, цвћташ, цвати, Пупакт. пупи, дистакЋ с' шнри, А пчедица под-ћ здати ; Свако с* свуда сдожно диже Кђ просв-ћштени иети бдиже ! Дуиав-Б, Сава, Драва, Нева Теку, куд' су досадт. текди, ПоредЂ бои Сдавка пева, Как' су предци за род секдн ; Већт, н Сдава дуси дете, За хватит' се же.и.не иете! Сдавуи с' чув, годубт, гуче , Пастнра се Фруда ори , бдна дшбавћ Сдаве вуче, Да се кб еднои цћдн зборн: В1в с' сдавско, едногдасно, В!е с' кодо мидо, красно! •Са продећемт, све наит, цватн, Све се в!е, и зедени, СдавдннЂ Сдава свуда брати, Као друга другЂ искреиБш; Са продећемЋ студенБ с' губи, ЖарЂ се диже! Сдављ се дк>бн!! Д. Мв1аадовићг.

с л о в о, ПРИЛИКОМЂ ОВОГОДИШНФ СЛАВВ БННЖБСКО-СРБСКОГЉ ЛОЦЕ71А н А СВЕТОГД САВУ, ПРОСВЕТИТЕЛН СРБСК0Г1 говорено СЕРПбМЂ НИКОЛИБЕМЂ, Овогодишнбнмћ РекторомБ, Прнродног -б Права и Подитнчески Наука привременБШЂ ПроФессоромЋ и Друштва Србске Сдовесности редовнБШЋ Чденоиљ.

УтЈиа е спомннлтн предке, Пробитачно врлости се грелт'. С. Мидутнновић«. Рптив е^о т{*гесИог риго Је Гоп1е засегдов. (Јио — реДе т^гезз!, ^иатге ђ!ђ!8118 ациат. РгореПшз I.. III. е. 1.

Прелазимо данасљ духомч. на златнвш веш. народногЂ бБ1ћа, и опоминћмо се оногђ часа, у коие првосветителх. Србскш, Савва Неманићљ, ст. лгоблћнммЂ родомт. и МИДШ1Ђ отечествоиљ разстао се, земдћ ачителв бмти престао и на истину отишао. СпоменЂ истинно великогг. човека свагда е и велики усхићавагоћи дћла споменЂ и обште огледало , на комђ се нв само величина човеч1н огледа , него и сђ кое потоиство себи образце ствара; но колико е среб-