Подунавка Београд

Н1К потомакЂ, кои у своме народу има свое огледало, да се на нћга и верно огледати, и радо и поуздано угледати може: шиви у еданг. ма и собственми и старе величеотвене као наслћдне добродћтеии животђ, кол докле га на удивлеше вмспреношћу свошмљ позђ !ва и узбуђуе, дотле му већт. и свое подоб1е подае; ерљ брже и болћ и неосетно преанл оно за срце, што му е сродно и свое. Но кадљ о светомт. човеку говорити предузимамљ, боимљ се, да неће ни ово место нћга, као прославлКногЋ угодника БожЈегЂ , ни мон беседа достоина бмти. врљ не само а, кои самг. се првни путЂданасЂ предт> овако избранммЂ саборомт. говорити осмел1<» 5 него и наивештји внт!н са мномт. бм признати морао, да , кадЂ бм се како прее( тественБ1МЂ преображе1г1 .мт> савЂ у умЂ и у вигиство претворш, 10 штђ не бм у станго бмо, редкогЂ међу лгодма велика дТ .ла достоино спомеиути; али опетЂ споменЂ и слава нћговБ! дћиа нарочито овоме месту принадлежи. ерт. онђ е не само црковно еветЂ г него и човечески и Србсии светЂ, и з» насЂ овдн п<> превосходству светЂ. Сходно ће дакле данашнЗшЂ светкованк) бмти 5 да разсмотримо и да видимо , шта намЂ е онђ управо 6 бто , и шта намЂ данасЂ треба да буде; шта е као човекЂ , и шта е као СрбинЂ лгобови и почитатл и подражашн достоино чинјо, и у чему нама. овде и овои садашнБооти Србскои за образЂ и огледало служити може. (Продужитће се.)

ОДГОВХ)РЂ Г. ПАРТЕШ10 ДУБЛИћУ. „Тко неће ст. "нромт., А оио ће сћ чирошт." —. вар. пословица. Нсно и кратко и решително изреко е Г. ТГартете одма у почетку овога говора о бзмковки , да е иажв , да се глаголи езслкати како и устовати тамо кодђ нћга у Србокомт. Приморго и Црноигори налазе и употреблаваго ; пакЂ затимЂ опнсуе геогралшческн лред+.лт. онаи и близостн и споинчив ођ иотјрмљ Црпег/чре; Ио у колино и нако•«- онђ исту лавш доназао, ево да видимо, и то башЋ иап, нћговм: собственнм р'Вч1и:' О нђ показуе далћ у томе овомђ говору о езмкованго, да су нг ,и неколико Которца и то недавно и као случаино десили Црногорца еднога, те га упмтали, шта у Цр ноигори езмкати и устовати значи, на кое шмђ са см Е хомђ одгово-

ри онаи, да взмкати значи езмкЂ плазити и лпзатисе, а устовати устне прћнти; садт> изђ тога еднога Црногорца и нћговога простога иачел' шалвивога излвлћнн Г. ПартенЈе ДубанћЂ заклгочјо е и одсудш и свћту и србству облвЈо, да е лажг., да се те рТ.чп тамо чуго и употребллваго, но и тимђ своимђ Г. Партеше ДубаићЂ ласновћр емЂ , а шшђ више наглосуд ^нмЂ доказао е да онђ колико што ни праву лажи, толико ни сачу истпну непознае, а камоли да му е за нђомђ озбмлвски стало, како што се разумнои твари, човеку, пристои, а особито кнљижевномЂ еуди-телго и доисправлнтелн). И зђ *»вога се иза остало и то види нсно, да е истми Г. ПартенЈе ДубаићЂ у тси»е случаго и предмету поола се туђега латш и приФатЈо. — Та нје ли Г. Партеш'е Ду &аиВЂ еамсо^бопЛ, и одђ прве н одмјј у првога случаинога Црногорца нашао исте рћчи, како то самЂ овде признае, само у другомђ т. е. преноежмпу и.ш особитомЂ значенго? А мало лн е у свакоме иа и у нашеМЂ езмку р1.ч]и , кое се немогу на шалу окреиутп? Но губи ли за то , а и мора ли губити и изгубити нл шалу и на страну кадшто само употребл1.на р 1.чг, свои правми прИроДнми и озбм.шск'ш смБ№ао ? а тОЛи сво« право грађанства и само самцато суштествованћ? Шта ли бм о томе садшме шшђ нашао истб 1 и Г. Партен1в ДубаићЂ у повишегодишнћмЂ наблгодаванго и примћчаванго Црногорца и Приморца у нбшвои млозкини и већини, па и у природи какб и обсгон гелствама разнима, кад,1, изЂ НЕга или нужда или вееелћ и прилпка пробуђ\е и зазива на видшкчт природу езмка и говора творЂ нћговЂ? Та нш ли читао Г. Партенје ДубаићЂ баремЂ у Вуковога собранјл пћснЈи Цриоевића „Пр1итнлби свадбу устонашс", и н !е ли онђ и по точе самомЂ баремЂ поммслити могао , да уотоватк негди баремЂ не само у народу наи1емЂ суштествуе, него да и незначи свуди, свагда, и само устне прћити , нити ее е дало ни могло баремв Дужда Млатачкога кћерБ у понаиславшЈе доба оне државе изустнопрћнути? Колико ли нашега езмка глагола има , кои се проилводе и постаго одђ имена суштесткителнм, каКо и одђ самм нар1 .ч!л , као: руковати , од,ђ рука; уочити одђ ока; мозгати одђ мозак»; умаиити, одђ мало; уништитн, одђ ништа, и т. д.? Што ли одђ овм , како и одђ млоги ДрЈги рћч'ш ше свака свуд' у народу нашему и свагда свзкомђ еднако позната и равно употреблЈиивна, зарЂ изђ тога- слћдуе , да> е лаиљ , ако тко каже , да такове има , и да се чув- Јчштреблнва понегда

(ГЧ