Подунавка Београд

27

завмсиму призиа, ише се нћговои млогоуважаванои лнчности 1не ни могло не учинити , премда се пп гласу иовестнице мучно учинило: и тако он'б иародну цр«ву и свое едноверне не само одљ странногЋ верозаконногљ подчинћн1'а ослобод«, него и у равноств са ономљ црквомт« и народомг. постави, преко когђ е вера на нћговђ народт. прешла, шта вбпие и са осталшмЂ 1 бдновернммЂ црквама и целим-в источнбхмђ христЈанскимБ светомх. уполна 1и, на што су нарочито нћгова далвна у Алексаидр1к>, брусалимљј Ант 1 ох 1К > и Синаиску Гору и друга знаиеннга места дваредЉа путованн слуЈкила. Унутрашнн, умна и верозаконна слобода и незавмсимостљ већв е доволннћ основб и темелг. и остале, сполвне народне слободе; ио ПросветителБ Србск1и жел!о е не само почети храмљ слободне народности Србске, и основђ иу пологкити, него и довршена и утврђена га видити, добро знагоћи, да би безЂ нћга тежко свршенљ иутврђенх« 6б1ти могао. За самосталностб свогх. народа учини иаивише, да се нћговђ владаоцЂ каио одђ свои обште за врЂовногђ призна, тако и одђ страннм за независииог.ђ припозна , и то не, као што е донде бмло, само неискренммЂ ћутанћмЂ, него да се и ј изречно показанБШЂ признаванћмЂ уважи. Као нелажнми знакЂ тога донесе своме брату кралго СрбскомЂ СтеФану одђ Цара Грчкога кралћвску круиу, положи му е лвно предЂ народомђ на главу и венча га на незавмсимо кралћвство Србско. Тако се самосталноств и народностБ Србска одђ стране Грчке, одкуда е наивмше препона и противности искусила, наI роднммЂ ПросветителћмЂ сваконко обезбедила. Али текЂ што е тако утврђена србска држава животђ свои и достоинство осећати почела, ставе пш се иа путЂ нове препоне, одкуда се 1пе надати могла. СуседнБш Унгарскш ! кралБ АндрП! сђ крунисанћмЂ СтеФановммЂ види овога на очиномђ престолу укреплћна и тммђ себе у надежди на освоете Срб1е сасвимЂ осуећена. Тежко е онђ то и у толико теже сносго, тто е освовнје Срб1е Риму, кои га е на 1 то наговарао , тврдо обећано бмло. Но суетне су туђинске желћ, докле е св010сти међу своима; ала надЂ ова изчезне, и само срце народу гине. Андр1а кадЂ 1ие могао Србш и СтеФану самт. наудити , а онђ подговори нћговогЂ млађеп. брата Волкана, да се проти†нћга побуни. Сниностб круне одђ подговарача обречене

му заслепи очи Волкану, те у брату вв1ше брата не нозна, и туђинЂ му постане милш одђ рођенога; устреми се сђ туђинскомЂ помоћу проти†отечества, стера брата сђ престола, и отме му скоро све землћ. Губитакт> оваи у толико е теже пао СтеФану, што е онђ 6 б!о и отечес.тва грднми губитакЂ. Срб1л садЂ н1е више бмла свон и самостална, него подђ зависимошћу ненавистногЂ туђинца кралл УнгарскогЂ, кои е себи достоинство кралл одђ Срб1е присвонвао, и Волкану надЂ нвомђ само управлнти допустјо. СадЂ и СтеФанЂ круне и отечества лишенЂ не имаде кудЂ, него и онђ стане помоћБ одђ туђина тражити, и знагоћи, да е узрокЂ нападанн АндршногЂ на Србпо наговорЂ Римскога Папе бмо, обрати се и са«Ђ нћму и заиоли га, да забрани Андрш, кралћмЂ СрбскимЂ звати се и у дћла Србска мешати се; и да 6 бг га лакше на помоћЂ себи приволео , обећа му оно, што е знао, да ће му бмти наимил1б.Сђ наивећомЂ жалошћу извести се у Светои Гори Савва, да му е народЂ, толикимђ досадашнђнмђ нћгОВММЂ трудомЂ и зноемЂ подигнутЂ, и на путЂ среће и напредка узведенЂ 6 б 1 вш 1 и , тако страшнммЂ раздоромЂ узколебанЂ; и да су му оба о врЂОвнои власти препирућа се брата туђину се прелепила, и одђ нћга тобоже спасен1л, и за отечество, кое су већЂ не само непр1нтелћи него и пр1нтелви опустошавали, силомђ туђе робство траже. Поити му одма онако скорбанЂ и опечалћнЂ у помоћв, сазове онепрјнтел ћну браћу и позове ш, да *се помире. Како е тежко, како е трудно и мучно то дћло бнти морало, може само онаи не знати, кои н1€ позиао, шта е страств властолгоб1а, кадљ човекомЂ овлада. ВолканЂ , кои е братинску лгобовв заборавити, кои е, презирући свое, могао се одважити. да се сђ туђиномЂ на пропаств свои сложи , садЂ , кадЂ е већЂ добмо, за чимђ е толико чезнуо, и докђ 10 штђ властв у рукама силно држи, да се нћ безЂ нужде одрекне; шта вв1ше да низвргнута брата свога опетЂ за свога старешнну призна; то се тако прекообмчаино и противприродно чинило , да се о помиренго браће скоро извесно очаавати могло. И опетЂ мудроств СрбскогЂ Просветите.1л толико е овде успћла, да е раздражено непр1ате .1вство у пр1нтелвство претворила. Онђ доведе браћу на гробЂ блаженогЂ свогђ и нхшногђ родителн, затресе имђ силномђ свошмђ беседомЂ успавано туђомЂ кривицомЂ братолгоб1н и отечестволгоб|'н чувство, и закуне светммђ имсномђ и гробомЂ родителћвшмЂ млађе-